1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Život izbeglica rusko-gruzijskog rata

Pet godina nakon okončanja rusko-gruzijskog rata, osobe koje su proterane iz Južne Osetije žive u naseljima u Gruziji. Ipak ne osećaju se svi tamo dobro. Voleli bi da se vrate, ali sve manje veruju u to.

default

Život izbeglica je i dalje težak

Bele jednospratnice sa crvenim i plavim krovovima - tako izgledaju naselja duž ulice od gruzijske prestonice ka mestu Gori. Reč je o naseljima za proterane, koji su u avgustu 2008. morali da napuste svoje kuće u Južnoj Osetiji tokom rusko-gruzijskog sukoba. Ukupno u Gruziji ima oko 12 takvih naselja.

U naselju Šavšvebi, 70 kilometara od Tbilisija, danas živi oko 560 osoba. Ispred sveže okrečenih kuća okupljaju se ljudi - neki igraju bekgemon, drugi razgovaraju. U leto 2008. ljudi su najpre pobegli u prestonicu Tbilisi. U decembru iste godine uselili su se u kuće u naselju Šavšvebi. Svaka porodica je dobila kuću površine od 63 kvadratna metra.

Više ne dobijaju socijalnu pomoć

Bildergalerie Grenze zwischen Georgien und Südossetien

Galina Kelekhsaewa

Kuća Galine Kelehsajeve nalazi se na obodu tog naselja. Ona je iz Osetije, iz sela Didi Liahvi. "Kada smo prvi put ušli u kuću, imali smo četiri kreveta, kuhinjski sto, četiri šolje i četiri tanjira", priseća sa Kelehsajeva. Do danas gruzijska država preuzimala je troškove za sve popravke u naselju. Stanovnici moraju sami da plate komunalne usluge. Još uvek nije rešeno pitanje kanalizacije. Ipak, svako ko poseti naselje stiče utisak da proterani imaju sve što je neophodno za život. U kući Galine Kelehsajeve postoji i televizor i udoban nameštaj. Voće i slatkiši su na stolu.

Taj relativno "dobar život", kažu stanovnici naselja, na neke se negativno odrazio. Ranije su svi dobijali socijalnu pomoć. Ali nakon jedne kontrole kada su predstavnici vlasti pronašli televizore, frižidere i druge kućne aparate, polovini stanovnika je ukinuta socijalna pomoć. Sada mesečno dobijaju samo pomoć za izbeglice od deset evra. Mnogi su zbog toga besni. "Birokrate, ušli su nam u kuću i zabeležile svaku sitnicu. Mnoge stvari nismo kupili, nego dobili kao poklon", kaže Nugsar Otenašvili za DW. Taj 69-godišnjak takođe potiče iz sela Didi Liahvi.

22 godine u prognanstvu

Bildergalerie Grenze zwischen Georgien und Südossetien

Nasi Beruaschwili

I Nasi Beraušvili više ne dobija socijalnu pomoć. Ukinuta je zbog nameštaja koji ima u stanu. Pri tom je taj nameštaj bio deo miraza njene snaje, kaže 51-godišnja Beraušvili, koja je izgubila svoju domovinu pre 22 godine. Početkom 90-ih, tokom prvog sukoba u Južnoj Osetiji, pobegla je u selo Eredvi. U avgustu 2008. morala je ponovo da napusti svoj dom. Ne veruje da će ikada moći da se vrati u domovinu.

Kao i drugi stanovnici naselja i ona ima malu baštu - na to je vrlo ponosna. Tamo ljudi uglavnom uzgajaju krompir, paradajz, pšenicu i suncokret. Neki se bave i pčelarstvom: Ipak te bašte ne mogu da se porede sa baštama u njihovoj domovini, žale se stanovnici naselja.

Vladimir Zubašvili takođe je izbeglica iz sela Didi Liahvi. Još uvek se nada da će jednog dana moći tamo da se vrati. Uvek je imao dobar odnos sa stanovnicima Osetije, kaže ovaj Gruzijac za DW. Za sve što se desilo između Osetijaca i Gruzijaca, kriva je Rusija. Moskva je "na to navela Osetijce." Zubašvili naglašava da ipak jedno ne može da zaboravi. Gruzijska vojska prva je napustila sela u zoni sukoba. Tek potom su pobegli i stanovnici.

Autor: Omalia Oganjanijen / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon