Žene i dalje neravnopravne | Politika | DW | 18.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Žene i dalje neravnopravne

UN su se 1980. setile žena. Međunarodna zajednica obavezala se da se „odmah, svim sredstvima, počne sa politikom otklanjanja diskriminacije žena“. Međutim, 30 godina kasnije, stvarnost nudi otrežnjujuću sliku.

Bundesfamilienministerin Kristina Schroeder (CDU) wartet am Montag (17.10.11) in der Repraesentanz der Deutschen Telekom in Berlin vor Beginn eines Treffens mit Vertretern der 30 DAX-Unternehmen auf den Fahrstuhl. Die 30 DAX-Unternehmen wollen den Frauenanteil in Fuehrungspositionen in den naechsten Jahren deutlich erhoehen. Die Personalvorstaende der beteiligten Unternehmen sagten am Montag bei dem Treffen mit der Bundesregierung in Berlin, man habe in einer europaweit einmaligen Initiative eine freiwillige Selbstverpflichtung erarbeitet. Ein Fortschrittsbericht soll jaehrlich erfolgen. Eine gesetzliche Verpflichtung auf eine feste Quote lehnen die Unternehmen nach wie vor ab. (zu dapd-Text) Foto: Clemens Bilan/dapd

Bundesfamilienministerin Kristina Schröder wartet vor Aufzug

Na rukovodećim pozicijama u velikim poslovnim preduzećima i danas su skoro isključivo muškarci. Nemačka je u tom smislu jedna od najgorih zemalja – sudeći po jednoj studiji OECD, žene čine samo četiri procenta svih članova odbora kompanija zastupljenih na berzi.

Kvote nisu idealne, ali nema ništa bolje

Treba li uvesti obavezne kvote, oko toga se vode diskusije u Nemačkoj? To je besmisleno, jer nije dostojno žene, pa čak može da stvori nove nepravde, kaže Rolf Pol, profesor sociologije na Univerzitetu u Hanoveru: „Ali, dok god nemamo drugi instrument, za rešavanje postojeće nejednakosti među polovima, kvote su nažalost jedini pogodan instrument.“

Rezultati brojnih studija pokazuju da su mešoviti, muško-ženski timovi uspešniji i efikasniji. Kritičari tvrde da kvota za žene „promoviše osrednjost“ i da predstavlja „ekonomski rizik za kompaniju“. Za profesorku sociologije Heder Hofmajster taj argument je indikacija otvorenog neprijateljstva prema ženama: „Ne može se jednostavno reći da je ženska polovina stanovništva manje sposoban od muške. To što je Nemačka tako moćna ekonomska sila, ne može se objasniti činjenicom da preduzećima skoro isključivo upravljaju muškarci“.

Kvote kao kazna za firme

Jedna od glavnih teškoća kvota za žene je to što prosto ima negativnu konotaciju. Često se tumači kao kaznena mera za kompanije. Dakle, bilo bi bolje kada bi umesto kvote govorilo o „proporcionalnoj zastupljenosti“ kaže Heder Hofmajster: „Nemačke žene su dobre, oni zaista mogu mnogo, ali kada celog života da žive u društvu koje kaže: 'ti ne smeš, ti ne možeš', onda to ostavlja posledice“.

Promene moraju da se prošire i na druge oblasti: žene treba da dobiju jednaku platu za jednak rad, kako ne bi bile toliko zavisne od svojih muževa. Istovremeno, muškarcima i ženama treba omogućiti da u većoj meri mogu da kombinuju posao i porodicu. Krajnji cilj je da se stvori, u svim društvenim kontekstima, nova normalnost od koje će svi imati korist.

„Ravnopravnost polova je stvar i muškaraca i žena. Kada muškarci budu mogli više da budu sa svojim porodicama i žene imale pristup bezbednoj profesionalnoj budućnosti, moći će da budu bolji uzori svojoj deci. To će značiti bolju budućnost za društvo, a kvota je instrument koji u tome može da pomogne“, zaključuje Heder Hofmajster profesorka sociologije iz Frankfurta.

Autori: Martin Koh / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković