1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Žena bez koje bi bilo Ajnštajnovih teorija

Danas (4. avgust) se obeležava 62. godišnjica smrti Mileve Marić Ajnštajn – žene koja je mogla da bude najveća naučnica u istoriji Srbije, a ostala je samo supruga najvećeg naučnika u istoriji sveta.

Mileva Marić i Albert Ajnštajn

Mileva Marić i Albert Ajnštajn

Mileva Marić je rođena 1875. godine u Titelu u Vojvodini, tada delu Austro-Ugarske monarhije. Već tokom rođenja joj je iščašen kuk – što je hendikep koji će nositi celog života. Završila je gimnaziju u Sremskoj Mitrovici kao najbolji đak iz matematike i fizike. Pohađala je Kraljevsku srpsku školu u Šapcu, učila je i u Zagrebu da bi 1896. stigla u Cirih – na studije medicine. Međutim, već posle nekoliko meseci je uspela da se prebaci na čuvenu Državnu politehničku školu u Cirihu na studije matematike i fizike. Bila je tek peta žena primljena u ovu školu.

Studije su počele obećavajuće pa je Mileva jedan semestar provela i na Hajdelbergu. U međuvremenu se zagledala u mladog kolegu Alberta koji je upisao studije već sa 17 godina. Mileva je bila tri godine starija i uz to nije bila Jevrejka – zbog toga će se Ajnštajnovi roditelji uvek protiviti njihovoj vezi. Četiri godine kasnije Ajnštajn je diplomirao, ali Mileva nije – što u dobroj meri može da se pripiše njihovoj vezi, kaže Dragan Popović, direktor beogradskog Instituta za fiziku.

„Mileva je prijavila tu takozvanu disertaciju, ali je nije položila. Ona je tada već bila u drugom stanju i to vanbračno. Možete da zamislite koliko je takva stvar tada bila u suprotnosti sa realnošću. Zbog svega toga, Mileva nije uspela da položi te završne ispite i na kraju je ostala bez diplome“, priča Popović za Dojče vele.

Procvat pa kriza braka

Prvo dete Mileve i Alberta, ćerka Liserl, obolela je od šarlaha, još pre njihovog venčanja 1903. godine. Kasnije se tom detetu gubi svaki trag. Neki izvori navode da je umrla, a drugi da je daa na usvajanje. Brak kreće nabolje kako Albert dobija plaćenije poslove. Već 1905. je objasnio fotoelektrični efekat, zašta će kasnije dobiti Nobelovu nagradu. Uslediće rođenje dva sina, selidbe u Prag i Berlin gde je Ajnštajn dobijao profesorska mesta i duboka kriza u braku. Ajnštajn je imao ljubavnicu, a Milevi je nametnuo despotska pravila – između ostalog i da sme da mu se obraća samo kada je nešto pita.

„To je jedno pismo, neka vrsta ugovora koji je napravljen na Ajnštajnovo insistiranje, koji je Mileva morala da potpiše kako bi nastavili da žive zajedno. Između ostalih raznih pravila, postojalo je i to – da Mileva ne sme da mu se obraća kada hoće. Očigledno, iako fantastičan naučnik, Ajnštajn nije bio nimalo lak za partnera“, kaže Popović.

Da li su Ajnštajnove teorije pomalo i Milevine?

Ulica Kramgase 49 u Bernu. Mileva i Albert su živeli u stanu na drugom spratu dok je Ajnštajn radio u tom gradu

Ulica Kramgase 49 u Bernu. Mileva i Albert su živeli u stanu na drugom spratu dok je Ajnštajn radio u tom gradu

Mileva je sa svoja dva sina, dan pre početka Prvog svetskog rata, otišla nazad u Cirih. Ajnštajn je dovršio Opštu teoriju relativnosti i stekao svetsku slavu. Tek mnogo decenija kasnije postavila se dilema: da li je njegova supruga, nekada koleginica na studijama fizike, imala uticaj i na njegove naučne radove. Potražili smo mišljenje od doktorke Franciske Roger iz Berna, jedne od najboljih poznavaoca života i rada Alberta Ajnštajna:

„Nažalost, ne može se dokazati da je Mileva imala kreativnog udela u teoriji relativnosti. Naglašavam: kreativnog udela. Ona je sve što je porodično i svakodnevno držala podalje od svog Alberta, da bi on mogao neometano da radi; važno je da je ona bila neka vrsta prvog odjeka za njegove ideje. Ona je radila s njim na matematičkim i fizičkim proračunima, i svakako je diskutovala s njim o tim teorijama. Ali, što se tiče kreativnog udela, ni sama se nikada nije žalila da joj je nešto ukradeno, niti je zahtevala da joj se pripiše određeni deo zasluga. Tako nije postupila ni u vremenu kada je o Albertu govorila uglavnom ispunjena mržnjom. Njeno učešće je, dakle, značajno, ali ne i kreativno“, kaže Rogerova.

I Fizičar Dragan Popović ima slično mišljenje: „Što se tiče Teorije relativnosti, činjenica je da se u nekim pismima, dok je Mileva boravila u Vojvodini, a Ajnštajn u Cirihu, pominje i rad na Specijalnoj teoriji. Ajnštajn u tim pismima, koja su inače bila puna ljubavi, upotrebljava sintagmu ‘naš rad’, tako da bi moglo da se zaključi das u oni zajedno nešto radili… Međutim, dalje je nigde Ajnštajn ne pita nešto o tome, niti se očekuje da ona nešto kaže o teoriji. Tako da je teško zamisliti da je Mileva Marić dala neki krucijalni doprinos Ajnštajnovim radovima.“

Na sledećoj strani:

Radovi potpisani koautorski?