1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Žarko Radakovic: Labopratorija gledanja u dvorcu Dyck

(Delima deset veoma uglednih umetnika savremenosti je isto toliko ogledni istoricar umetnosti i organizator izložbi, Holandanin Jan Hut, preobratio jedan barokni zamak na Rajni u trezor umetnicke avangarde. Rec je o zamku Dik, kod Nojsa, u kome je zahvaljujuci Hutovim carbnjaštvom nastala neobicna izložba, imenovana "Gracije".)

Na stepeništu i u dvoranama baroknog zdanja je Holandanin postavio radove Enca Kukija, Gintera Ferga, Katarine Grose, Janisa Kunelisa i drugih. Postavio je slike u stalnom dijalogu sa instalacijama, da bi svi oni zajedno nastavili dijalog sa prirodom (misleci na pitoreskni park oko zamka), ali i u dijalogu sa upotrebnim kontekstom (misleci na arhitekturu zdanja).

Jan Hut je poznat kao šef devetih Dokumenta u Kaselu, 1992, zapravo prve svetske izložbe savremene umetnosti u Kaselu posle politickog preloma na istoku Evrope. Vec tada je pokazao smelost da umetnicka dela postavi u svoj autorski kontekst, vodeci racuna o svakom detalji izložbenog prostora. Utoliko su izložbe koje je on organizovao uvek bile i "laboratorije gledanja" u kojima je "gledalac", i organizator izložbe, uvek dosledno "eksperimentisao", "namecuci" svoje zakone gledanja. Uvek su Hutove izložbe, ako ne sporne, bile više nego tematizovane u uvek podeljenoj javnosti. A poceo je, danas legendarnom, izložbom u stanovima gradana Genta, nastojeci da ukaže na mogucnosti delovanja umetnosti u stambenom prostoru, uemsto u muzeju. (U stanove u Gentu su tada bili pozovani da rade i Marina Abramovic i Braco Dimitrijevic.)

Izložba u zamku Dik je utoliko nastavak tog ranog gentskog eksperimentisanja. Postavljanje umetnickog dela u "drugi" kontest je osnovna intencija autora izložbe, ali tako da to ne samo šokira, nego i upucuje na jedinstven doživljaj. Jan Hut je naložio italijanskom umentiku, Etoru Spaletiju, da ispod štukature na svodu jedne prostorije u zamku postavi površinu naslikanog neba, koja je naprosto izdubila kucu i proširila je u svet. Tom intervencijom su i prozori postali otvor kroz koji spolja ulazi park direktno u kucu. Na stepeništu su postavljene preparirane svrake, izraelskog umetnika Haima Štajnbaha, kao rezultat velicanstvenog otvaranja kuce za prijem prirode. Konacno, u jednoj prostoriji je nemacka umetnica Katarina Gorse postavila, po nalogu Jana Huta, oblake i maglu, sacinjene od razlicitih izvora svetlosti. Ko želi da se upusti u avanturu ovakog doživljaja umetnosti, ali i jednog baroknog dvorca, neka dode u zamak Dik, kod Nojsa u Severnoj Rajni Vestfaliji. Postavka Jana Huta ce tamo ostati do 2006.