Švedska traži da i Evropska unija štedi | Evropa | DW | 02.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Švedska traži da i Evropska unija štedi

Svakih sedam godina evropske zemlje se prepiru oko srednjoročnog budžeta EU. Sada je Kipar, kao predsedavajući Unije, imao nezahvalan zadatak da predloži budžet od 2014-2020.

Švedska uplaćuje najviše novca u budžet Evropske unije, posmatrano po glavi stanovnika. Samim tim, Švedska je zemlja koja bi najviše izgubila ukoliko zaživi novi, kompromisni predlog evropskog budžeta za naredne godine. Prema tom predlogu, na sto uloženih švedskih kruna, samo 54 bi se vratilo Šveđanima kroz razne projekte i poduhvate Evropske unije.

Ali nije to jedino što nervira Brigitu Olson, švedsku ministarku zaduženu za EU – ona ima primedbe i na raspored budžetskih sredstava na određene oblasti. „Spremni smo da platimo naš deo kako bismo ojačali Evropu. Ali ne možemo da finansijski podržavamo politiku koju smatramo pogrešnom“, navodi Olson. „Predlog budžeta predviđa da se oko 40 odsto sredstava upotrebi za podršku poljoprivredi iako taj sektor čini svega 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda u Evropskoj uniji i zapošljava samo pet odsto stanovnika. Time ništa nećemo postići.“

Švedska spada među zemlje koje traže da novi sedmogodišnji budžet Evropske unije bude makar za 100 milijardi evra manji. Osim Švedske, štedljiviji budžet traže i Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Olsonova traži da sredstva budu manja, ali da se preciznije usmeravaju na privredni rast i potrebe ugroženih zemalja. „Treba nam više novca ua istraživanja, zaštitu klime, inovacije, ali i infrastrukturne projekte koji povezuju naše zemlje. Ako želimo da naša Evropska unija ostane konkurentna Kini, Indiji ili SAD, onda ne smemo imati budžet koji podseća na pedesete godine.“

Vreme ubeđivanja

Matematika kaže da će se samo 54 odsto uloženog zaista vratiti u Švedsku. Statistički, najviše od novog budžeta mogu da profitiraju Poljska, Grčka i Mađarska. Te zemlje, kao i druge slabije ekonomije EU, ne žele da se budžet krati. Evropska komisija čak traži i više novca. Svojim kritikama Brigite Olson posredno napada i partijsku koleginicu Sesiliju Virkstrem.

Ona je poslanica Evropskog parlamenta i tvrdi da prevelikom štednjom Evropska unija može sebi da učini medveđu uslugu. „Ovde je pitanje i kakvu Evropu želimo u budućnosti. Da li želimo jače povezivanje ili možda idemo u suprotnom pravcu“, kaže Virkstrem. „Za nas parlamentarce je jasno da nam treba jača Evropa kako bismo prevazišli krizu. Treba nam jačanje osnova, zajedništvo i solidarnost između zemalja članica i institucija.“

Do odlučujućeg samita krajem novembra, zvaničnici će probdeti mnoge noći ubeđujući jedni druge na šta treba da se troše pare i gde može da se štedi. Švedski premijer Frederik Rajnfeld, kao i danska koleginica Hele Torning-Šmit pobunili su se što njihove zemlje daju više od drugih. Najoštriji je tradicionalno bio britanski premijer Dejvid Kameron koji je zapretio vetom, ukoliko se predlog budžeta radikalno ne izmeni.

Autori: Aleksander Bude, Stokholm / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković