1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Švarc-Šiling: Srbija mora da preskoči svoju senku

„Tapšanje po ramenima i čak čestitke zbog toga što je Srbija posle 16 godina našla za oportuno da Ratka Mladića izruči Hagu, zaista su mizerna diplomatija našeg starog kontinenta.“

default

Kristijan Švarc-Šiling, bivši visoki predstavnik za BiH

Frankfurter algemajne cajtung je u današnjem broju među „pismima izdavaču“ objavio i ovo:

„Posle hapšenja Ratka Mladića, 27. maja ste objavili članak Mihaela Martensa Posle 16 godina. On ispravno piše da to hapšenje može biti samo početak na putu ka Evropi. Srbija je bila odavno dužna da to učini. Dalje piše da Beograd pre svega mora naći rešenje za ophođenje sa Kosovom. To je takođe tačno. Ali, on zatim dodaje: Niko ne zahteva, niti može da zahteva, da Beograd svoju nekadašnju pokrajinu prizna kao nezavisnu državu. – i smatra da je moguće naći rešenje koje bi bilo manje od nezavisnosti. Ovom stavu, posle velikog iskustva sa Srbijom – kako na Kosovu tako i u Bosni i Hercegovini – moram odlučno da se suprotstavim: mi Srbiji moramo nedvosmisleno staviti do znanja da mora da preskoči svoju senku i da ukloni prepreke koje je postavila ne samo sebi samoj, već i čitavom regionu.

Za Albance je nečuveno već i to sa kakvom nepopustljivošću Srbija svuda pokušava da ih isključi ili gurne u zapećak. Jesmo li već zaboravili da je tretiranje Albanaca, koji na Kosovu čine 90 odsto stanovništva, osamdesetih i devedesetih godina odgovaralo strategiji apsolutnog potčinjavanja? Jesmo li zaboravili da su oni čak po starom jugoslovenskom ustavu za vreme Tita imali autonomni status i prava koja su, međutim, gruba gažena i pretvorena u svoju suprotnost? Jesmo li zaboravili kako su iz policije, privrede i uprave na Kosovu odstranjeni svi Albanci i kako je pod Miloševićem uvedena diktatura četvoroprocentne manjine nad čitavim albanskim narodom?

(…)

Srbija je toliko pojačala pritisak da je 800.000 Kosovara moralo da pobegne iz zemlje, a Zapadna alijansa 1999. izvela vojnu intervenciju, jer nije želeo da se ponovi debakl poput onog u Bosni i Hercegovini. Taj rat je Milošević izgubio. Sada Boris Tadić još uvek misli da može ponovo da uspostavi stari status Kosova kao srpske pokrajine. Treba li Kosovo, na kome 90 odsto stanovništva čine Albanci, posle krvave borbe za slobodu i intervencije NATO koja se završila vojnom pobedom Kosovara i NATO-alijanse, (treba li ono) sada da vrati vreme unatrag samo zato što Srbija još uvek tuguje zbog Kosovske bitke vođene pre 500 godina protiv Turaka? Nakon što je ekspertiza Međunarodnog suda pravde u Hagu pokazala da proglašenje nezavisnosti ni na koji način ne protivreči međunarodnom pravu, bilo je krajnje vreme da Evropa uradi svoj školski test i da sa pet evropskih zemalja koje su opstruirale iznošenje zajedničkog stava Evrope, povede ozbiljne pregovore, kako bi one što pre prekinule svoje opiranje nezavisnosti te zemlje i Evropu ponovo učinile delatnom. Zar hoćemo da u Evropu unesemo jedan novi kiparski problem?

(…)

Evropa bi što pre trebalo da se prihvati svog školskog testa. Tapšanje po ramenima i čak čestitke zbog toga što je Srbija posle 16 godina našla za oportuno da Ratka Mladića izruči Hagu, zaista su mizerna diplomatija našeg starog kontinenta.

Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling, Bidingen“

Najveće zablude u vezi sa računarima

Symbolbild Internet wird Hauptquelle für Nachrichten

Zidojče cajtung.de je sastavio listu najvećih zabluda u vezi sa računarima. Počinje Pablom Pikasom koji je posle Drugog svetskog rata tvrdio da su računari beskorisni…Jedan od najpoznatijih programera Jan Šarp tvrdio je 1979. da elektronsku poštu niko neće hteti da koristi… Za Bila Gejtsa se vezuju čak dve velike zablude: 1981. je rekao da korisniku računara nikada neće trebati više od 640 kilobajta memorije, a 2004. da će problem sa spemovima „biti rešen za dve godine“. „Nema toliko video-snimaka koji bi me zanimali“, tvrdio je 2005, ne verujući u sopstveni proizvod, saosnivač JuTjuba Stiv Čen.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković