Švajcarska želi manje stranaca? | Evropa | DW | 09.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Švajcarska želi manje stranaca?

Sudeći po prvim rezultatima glasanja Švajcaraca na današenjm (9.2.) referendumu o ograničavanju doseljavanja stranaca, većina kantona je glasala za to da se "stavi tačka na masovnu imigraciju". Preti problem sa EU.

Ako se rezultat referenduma I zvanično potvrdi, to znači da vlada ima rok od tri godine da donese odgovarajući novi zakon.

Poslednji put se 2002. desilo da neko referendumsko pitanje nije prošlo jer nije dobilo potrebnu dvostruku većinu - i većinu kantona, i većinu glasova birača. I to je bio referendum o strancima, o "suzbijanju zloupotrebe prava na azil".

Nemci rado idu u Švajcarsku

Švajcarska je za mnoge Nemce još uvek omiljena zemlja za godišnje odmore. Međutim za brojne Nemce ta zemlja postaje i omiljena destinacija za rad. To je moguće bez ikakvih većih problema, iako Švajcarska nije članica Evropske unije. Jer, ta zemlja je 1999. sa Evropskom unijom sklopila sporazum o slobodnom kretanju i radu građana Unije. To znači da EU građani od tada mogu bez ograničenja da se nastane i rade u toj alpskoj zemlji. I upravo taj aspekt je sada u fokusu diskusija.

Nacionalistička Švajcarska Narodna stranka (SVP) je glavna zagovornica "Inicijative protiv masovnog doseljavanja". Oni tvrde da je od šezdesetih godina, godišnje dolazilo u proseku oko 80 hilajda stranaca u zemlju koja ukupno ima 8,1 miliona stanovnika.

"Ovu inicijativu smo pokrenuli u duhu činjenice kako je to sad prevršilo svaku meru", tvrdi predsednik Narodne stranke, Toni Bruner. "Imamo previše doseljenika. Našom inicijativom Švajcarska treba da povrati sposobnost upravljanja nad samom sobom, da se sama može ograničavati i da može sprovesti veću selekciju na tržištu rada."

Schweiz SVP-Politiker Christoph Blocher

Kristof Bloher

"Kopredsednik iste stranke, Kristof Bloher podseća da je već 23% stanovništva Švajcarske stranog porekla, a bez njih bi, kako kaže, bilo mnogo bolje. "Svi problemi koje imamo se mogu svesti na taj problem doseljenika. Nedostatak prostora, nedostatak stanova, sve niže plate, problemi sa školstvom. Kod nas puca po svim šavovima", tvrdi Bloher.

Problem je potencijalni rasizam kod mnogih

Najveći deo ostalih političkih stranaka u Švajcarskoj ne podržava ovaj referendum, ali i njihovim čelnicima je jasno da nije mali broj Švajcaraca koji bi se mogli složiti s takvim nacionalističkim stavovima. "Previše ljudi u Švajcarskoj su tendencijalno rasisti", objašnjava Andreas Gros, poslanik Socijaldemokratske stranke u nacionalnom parlamentu.

Andreas Gross Europarat Abgeordnete

Andreas Gros

On poznaje probleme svojih sugrađana kad traže stan koji mogu platiti ili posao od kojeg mogu živeti, ali ipak tvrdi: "Mnogi Švajcarci su zabrinuti, a što im bolje ide, to ih muči više briga", kaže Gros. On nema razumevanja za to "gunđanje" ili pak inicijativu da se smanji broj stranih radnika. "Nama i ide tako dobro kao što nam nikad nije bilo zahvaljujći ljudima koji ovde rade."

Ipak, mnogi koji žive i rade u Švajcarskoj i te kako osećaju tu "nevidljivu granicu" u odnosu na "prave" Švajcarce. To se ne odnosi samo na doseljenike iz relativno siromašnih zemalja. Ima mnogo Francuza i Nemaca koji rade u Švajcarskoj i koji su u najboljem slučaju dočekani s tolerancijom - ali ništa više od toga.

Sporazum i drugi, mnogo važniji sporazum

Ali i ti građani Evropske unije se u Švajcarskoj nalaze zahvaljujući sporazumu koji je ta zemlja potpisala sa Evropskom unijom. Tačnije, reč je o paketu od sedam sporazuma, a onaj kojim se regulišu sloboda kretanja i zapošljavanja je samo jedan od njih. Brisel je već upozorio Bern da ne može tek tako da bira stav koji mu se svidja.

Ako Švajcarska jednostrano suspenduje tu dozvolu doseljavanja i zapošljavanja građana Evropske unije, onda su automatski nevažeći i svi ostali dogovori. A jednog od njih se Švajcarska teško može odreći: sporazuma o slobodnom protoku roba i usluga.

Drugim rečima, ta "Inicijativa protiv masovnog doseljavanja" je direktno povezana s sporazumom kojim se Švajcarskoj otvara tržište Evropske unije sa njenih 500 miliona potrošača. Bez tih povlastica za švajcarsku robu toj zemljine bi iülo tako dobro kao što joj sad ide, jer oko 60% izvoza Švajcarske odlazi u Evropsku uniju.

Autori: Karla Bleiker / Anđelko Šubić

Odg. urednica: Dijana Roščić