Švajcarci neće Zlatni padobran | Izbor iz štampe | DW | 04.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Švajcarci neće Zlatni padobran

Oko 68 odsto Švajcaraca je na referendumu podržalo ograničavanje visokih nadoknada menadžerima kompanija kotiranih na berzi. To je i jedna od glavnih tema komentara objavljenih u nemačkoj i švajcarskoj štampi.

Astronomske sume koje dobijaju neki rukovodioci firmi ubedile su oko 100.000 Švajcaraca da potpišu inicijativu za održavanje referenduma, nazvanu „inicijativa Minder“, po imenu inicijatora. Predviđa se ograničavanje mandata članova upravnog odbora na godinu dana, i zabrana nekih isplata, kao što su nadoknade za odlazak, popularno nazvane "zlatni padobrani". Takođe plate članova upravnog odbora i rukovodstva treba obavezno da odobri skupština akcionara. Za kršenje propisa predviđena je kazna zatvora od tri godine, plus novčana kazna koja može da ide do šest godišnjih plata, navodi se u tekstu koji je dat na glasanje. Švajcarska vlada i viši dom parlamenta izjasnili su se protiv ove inicijative, koja će, prema anketama, ipak biti usvojena. Vlada se plaši da će zbog uvođenja ove odluke neke velike firme odlučiti da premeste svoja sedišta u inostranstvo.

Noje cirher cajtung (Cirih): „I pored svih emocija koje prate ovu temu, treba sačuvati relacije. Ovde se ne radi niti o najvećem, niti o zakonodavno najzahtevnijem, problemu nacije. Potrebna je samo volja da se on reši. To znači da se polazi od konkretnih problema a ne od principa i ideologija (…) Problemi će biti rešivi ako pragmatizam i osećaj za meru zamene polemiku i srdžbu.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Švajcarska inicijativa je bitno precenjena. Ina ni u kom slučaju ne predviđa postavljanje gornje granice za bonuse ili plate, a ni fiksiranje odnosa između najnižih i najviših primanja, kao što se to često pogrešno predstavlja. Reč je samo o tome da akcionari glasaju o sumama za top-menadžere. To se indirektno dešava već i sada, jer glavna skupština odlučuje hoće li opteretiti upravu ili ne. Tako je bilo i u poslednjem skandaloznom slučaju. Kada je odlazeći predsednik Novartisa trebalo da dobije otpremninu od 58,5 miliona evra, skupština je odobrila – sa 80 procenata – izveštaj o otpremnini koji je kasnije toliko kritikovan. Zbog toga novi regulativi neće potresti švajcarsku privredu. Ali će naneti štetu Švajcarskoj kao privrednoj lokaciji. Nesigurnost u pogledu plate, navešće ponekog menadžera da pređe u SAD ili neku drugu zemlju, gde te plate ne zavise od kolebljivog raspoloženja akcionara i tako i njima nepoznate mase ljudi. Tako Švajcarci nisu učinili uslugu sami sebi. Ne bi bilo pametno ni da se takva odluka primeni u Nemačkoj.“

Landescajtung (Lineburg): „Švajcarci su još jednom demonstrirali svetu kako definišu demokratiju. Narod vlada. Narod je aktivan. U početku je narodna inicijativa Tomasa Mindersa bila praćena samo umornim osmesima. Njegovi izgledi na uspeh su, zbog dosad tako uspešnog bankarskog i privrednog sistema, stajali loše. To što sada država sme da se meša u poslove u samim vrhuškama bankarskih koncerna, ironija je koju je teško prevazići. Jer, sama privreda je i dala impuls Mindersovoj pobedi: narod se razbesneo kada se saznalo da odlazeći šef Novartisa treba da dobije gotovo 60 miliona evra samo da tokom narednih šest godina ne bi prešao konkurentima.“

Noje prese (Hanover): „Gornja granica menadžerskih plata? Ništa od toga. Građani su glasali samo za to da o platama menadžera odlučuju akcionari a ne nadzorni odbori. Švajcarski model je revolucionaran iz drugog razloga. Jer, referendum je imalo cilj da se zlatni padobrani zabrane. Baš kao i premije za prodaje firmi ili milioni na ime dobrodošlice kakve je, na primer, stavio u džep bivši šef Bundesbanke kada je prešao u švajcarsku banku UBS. Već i strah da će švajcarski primer postati pravilo, mogao bi u Evropi da pokaže dejstvo. Glavni ljudi privrede će ubuduće izbegavati ekscese ove vrste, kako ne bi dali argumente političarima koji žele da stanu na put takvoj praksi.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković