1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šume se seku, „pejzaži nestaju“

Nesagledive posledice efekta staklene bašte rezultat su nesavesne seče šuma širom sveta. Za zemlju kao što je Madagaskar, u kojoj je posečeno čak 85 odsto stabala, očuvanje preostalih prašuma je imperativ.

Madagaskar

Madagaskar

Jedan od načina da se ovaj problem reši je i program smanjenja emisije usled seče šuma poznatiji kao REDD ("Reducing Emissions from Deforestation and Degradation"). Ipak, najvažnije je ubediti lokalne zajednice da zaštite preostale prašume.

Na putu ka jednom od preostalih pojaseva prašume na Madagaskaru pejzaž je krajnje uznemiravajući. Madagaskar bi trebalo da bude ostrvo prekriveno prašumom, a danas ga zovu „crveno ostrvo“, zbog boje zemlje koja je ostala nakon seče šuma.

„Zovem se Dimaš, imam 60 godina i ceo svoj život sam proveo ovde. Generacije moje porodice su sekle šume i palile zemlju, kako bi kasnije mogli da je obrađuju. Morali smo to da radimo da bismo preživeli!“

Ostalo samo 15 odsto bogatih prašuma?

Farmeri kao što je Dimaš već decenijama na Madagaskaru seku šume, a rezultat je to da ovo ostrvo u Indijskom okeanu danas ima samo 15 odsto od svojih bogatih prašuma.

Procenjuje se da se godišnje u svetu poseče oko 13 miliona hektara tropskih šuma. Seča šuma je glavni uzročnik emisije štetnih gasova u atmosferu u zemljama u razvoju.

Klimatolozi su odavno shvatili da je očuvanje prašuma jedan od glavnih načina da se spreče drastične klimatske promene. Oni insistiraju na tome da nove regulative budu uključene u „novi Kjoto“ sporazum i to kroz program smanjenja emisije usled seče šuma, ili REDD ("Reducing Emissions from Deforestation and Degradation").

REDD je osmišljen tako da se iz unosnog tržišta uglja u razvijenim zemljama odvajaju sredstva za zemlje kao što je Madagaskar. Tim sredstvima bi se finansirale lokalne zajednice, koje bi se zauzvrat obavezale da ne seku prašume. Nezavisni ekspert za tržište uglja Johanes Ebeling objašnjava finansijski potencijal programa REDD:

„Globalno tržište uglja se procenjuje na oko 70 milijardi dolara. Ako se 20 odsto kapitala preusmeri na zaštitu prašuma u nerazvijenim zemljama, to će svakako doprineti potpuno drugačijoj klimatskoj slici planete.“

Kako podići svest ljudi o ovom problemu?

Finansijski potencijal i ideološke prednosti REDD-a sigurno će oduševiti svetske vođe u Kopenhagenu. Vođa radne grupe REDD-a u Madagaskaru Žan Rodžer Rakotoarijaona smatra da je najveći izazov praktično primeniti REDD:

„Biće nam potrebno minimum 5 godina. Ali ako ne napravimo pouzdan sistem, mislim da REDD neće uspeti.“

Ebeling takođe smatra da je najvažnije da se podigne svest ljudi o problemu štetne emisije gasova koja se događa usled seče prašuma:

„Čak i kada bi uspeli da drastično smanjimo emisiju gasova u drugim sektorima, izostaviti problem seče prašuma bi značilo da nikada nećemo postići očekivane rezultate koji bi sprečili veoma opasne klimatske promene.“

autori: V. Averil, N. Miletić

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 04.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kq63
  • Datum 04.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kq63