Šulc: Moramo da se dogovaramo sa Moskvom | Evropa | DW | 25.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šulc: Moramo da se dogovaramo sa Moskvom

Ukrajinska vlada mora da ustanovi koliko joj je novca hitno potrebno, kaže predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. On se zalaže da novac Kijevu zajednički pozajme SAD, EU, MMF i Rusija.

Osim što je u političkom haosu, Ukrajina je i na ivici bankrota. To su pre dva dana dramatično saopštile prelazne vlasti. Kijevu je navodno potrebno 25 milijardi evra do kraja 2015. kako bi se izbegla insolventnost. Za sada je nejasno ko će i pod kojim uslovima pozajmiti novac. U intervjuu za Dojčlandfunk, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc kaže da je logično rešenje „konzorcijum zajmodavaca“ u kojem bi bile SAD, EU, MMF i Rusija.

Gospodine Šulc, Ukrajini je hitno potreban novac. Koliko može da pomogne Evropska unija?

Martin Šulc: Onoliko koliko je Ukrajini potrebno da preživi. Nije prvi put reč o nekih 15 milijardi evra. Naime, ta suma je igrala veliku ulogu u poslednjoj fazi pripreme Sporazuma o pridruživanju Ukrajine sa EU, sporazuma koji na kraju nije potpisan. Sada čujemo da je tranša od dve milijarde evra hitno neophodna kako bi država ostala funkcionalna jer je Rusija blokirala svoje kredit. Zato mislim da Brisel ne sme dugo da okleva nego da mora što pre da pregovara sa novom vladom u Kijevu, kako bi ta vlada ostala iole funkcionalna.

Znači dve milijarde odmah?

Martin Schulz (SPD)

Martin Schulz (SPD)

To mora tamošnja vlada da kaže. Uz najbolju volju, ja ne mogu u ovom razgovoru da kvantifikujem kolika je neophodna kratkoročna pomoć. Gospođa Ešton je trenutno u Kijevu i očekujem da još danas prenese šta joj je rečeno.

Ali ja Vama nešto već sada mogu da kažem. Ukrajinska vlada ne govori više o 15 milijardi koje ste spomenuli, nego o 25 milijardi. Da li EU to može sama da izdvoji, ili mora da uključi i Rusiju?

Mislim da je u opticaju konzorcijum zajmodavaca i da to ima smisla. Tu treba da budu Sjedinjene Države, Evropska unija i, ako je moguće, Međunarodni monetarni fond i Rusija. Diplomatski, politički i svakako finansijski je najbolje ako uspemo da zajednički finansiramo Ukrajinu.

Kako mislite da se dogovorite sa Moskvom kada se tamo protive promeni vlasti u Ukrajini i njenom približavanju EU?

Novinski izveštaji iz Ukrajine pokazuju da je veliki deo zemlje pod ruskim uticajem. Mnogo ljudi, posebno na istoku države, gledaju u Moskvu, čujemo čak da nisu isključena i vojna dejstva. Zbog toga apelujem da se po svaku cenu sledeći koraci unapred razmotre sa Rusijom – a čini mi se da je to stav i šefova evropskih država, recimo poljskog premijera i nemačke kancelarke. Da li se Rusija zalaže za demokratiju ili ne – pa oni su svakako neophodni za održivo rešenje i to je svakako jasno i novoj vladi u Kijevu.

Dobro, ali kako ćete uspeti sa Rusijom? EU je spremna na razgovore, ali u Moskvi će biti uzdržani, blago rečeno.

Videćemo. Ako je tačno da Rusija još traži svoj stav, onda je odlučujuće pitanje: Da li Rusija ima strateške interese da se Ukrajina raspadne? To se stalno provlači kao ideja. Ali moj odgovor je – ne, ne mislim da Rusija ima taj interes. Rusija ima dugogodišnje ugovore sa Ukrajinom, recimo oko crnomorske flote na Krimu. Verujem da ekonomski uticajni krugovi na istoku Ukrajine, u delu zemlje koji je orijentisan ka Rusiji, recimo oligarsi iz regiona Donjecka, takođe nemaju interes da se zemlja raspadne. Mislim da i u Moskvi postoji mnogo ljudi koji bi rado zadržali svoju sferu uticaja u Ukrajini, ali istovremeno ne žele da zemlja potone u haos. Na te snage moramo da računamo.

Da li je Julija Timošenko prava osoba da vodi Ukrajinu u budućnosti?

O tome ne želim da sudim, to moraju da odluče Ukrajinci. Dve godine sam se intenzivno zalagao za oslobađanje gospođe Timošenko iz zatvora – svojevremeno sam zamolio kolege Peta Koksa i Aleksandera Kvašnjevskog da se u Ukrajini založe za oslobađanje. Gospođa Timošenko je popularna političarka u delovima stanovništva, bila je premijerka, ali ima i dosta protivnika. Da li će na kraju zadobiti poverenje većine građana – o tome ne želim ja da sudim spolja. Mislim da nijedna partija ne može da dobije apsolutnu većinu, mnogo toga će zavisiti od sposobnosti partije gospođe Timošenko da sarađuje sa opozicijom. Ako joj to uspe, onda bi ona mogla da ima ključnu ulogu.

Intervju: Kristine Hojer / nr
Odg. urednik: Jakov Leon