1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Što bliže EU, to dalje Velika Albanija

Povodom izbora na Kosovu list „Frankfurter algemajne cajtung“, pod naslovom „Panalbanski snovi“, piše o ideji o ujedinjenju teritorija na kojima žive Albanci uz zaključak da što je bliža EU, to je dalja Velika Albanija.

Koliko bi ozbiljno trebalo shvatit novu pojavu?: Predizborni skup na Kosovu

Koliko bi ozbiljno trebalo shvatit novu pojavu?: Predizborni skup na Kosovu

Uoči proglašenja nezavisnosti Kosova albanski predsednik Sali Beriša rekao je za Frankfurter algemajne cajtung o idejama za ujedinjene Albanaca:

„Činjenica je da takva opcija postoji decenijama. Albanske teritorije su razdvojene iako su bila u pitanju celovita naseljena područja sa pretežno albanskim stanovništvom. Ali gotovo pola veka gotovo totalne razdvojenosti… dovelo je do toga da su Albanci na Kosovu sve više težili nezavisnosti, a ujedinjenje sa Albanijom sve više je dolazilo u drugi plan. Pokreti za ujedinjenje i u Tirani i u Prištini dobili su samo po nekoliko stotina glasova. Ne vidim potencijal za ujedinjenje. Danas svi u Albaniji žele nezavisnost Kosova, a što se sutrašnjice tiče, bićemo ujedinjeni u EU“.

To je bila mantra koja se čula između Prištine i Preševa, Tirane i Tetova, Ulcinja i Skadra.

Samo izborni trik ?

Posle prvih parlamentarnih izbora na nezavisnom Kosovu situacija je nešto drugačija. Da bi pokret za ujedinjenje dobio samo nekoliko stotina glasova, kako je (svojevremeno) pravilno procenio Beriša, više ne važi, bar ne na Kosovu. Naime, stranka „Samoopredeljenje“ kosovskog opozicionog političara Albina Kurtija, za koju je ujedinjenje sa Albanijom bio jedan od centralnih zahteva u predizbornoj kampanji, dobila je 12,2 glasova i postala treća politička snaga u zemlji. Kako je reč o protestnoj stranci nisu sve njene pristalice zagovornici ujedinjenja sa Albanijom, ali i među onima koji su glasali za druge velike stranke ima zagovornika te ideje.

Koliko bi, dakle, trebalo ozbiljno shvatiti novu pojavu? Ima nervoznih reakcija i tako je poslanica Zelenih Marilujza Bek saopštila da međunarodna zajednica Kurtiju mora sasvim jasno staviti do znanja „da neće biti nikakvih promena granica na zapadu Balkana. Takav zahtev predstavlja istinsku opasnost za područje puno sukoba“.

Drugi pokušavaju da smire situaciju ukazujući da je taj zahtev bio samo izborni trik kojim je „Samoopredeljenje“ nastojalo da dobije glasove Albanaca u pograničnom području. To objašnjenje ima smisla, ali se u sto tačaka predizbornog programa stranke tako detaljno govori o ujedinjenju da ne može biti reči samo o predizbornom triku.

Spoljna politika sa Albanijom

Pristalice Samoopredeljenja na mitingu

Pristalice "Samoopredeljenja" na mitingu

Na primer, u petoj tački zahteva se ukidanje zastave nametnute od strane međunarodne zajednice, koja podseća na zastavu EU, i uvođenje albanske zastave sa dvoglavim orlom. U tački 7 predizbornog programa traži se brisanje trećeg pasusa 1. člana kosovskog ustava. Taj pasus unesen je na insistiranje Martija Ahtisarija i u njemu se kaže da Republika Kosovo nema teritorijalne pretenzije ni prema jednoj drugoj državi ili delu neke druge države, niti će težiti ujedinjenju sa drugom državom ili nekim od njenih regiona. Sada „samoopredeljenje“ tvrdi da je time narušen suverenitet Kosova. Umesto toga, ustav bi morao da vodi računa o volji „albanskog naroda za nacionalno ujedinjenje“.

U tački 33. programa kaže se da Kosovo ima pravo, nakon paralelnih referenduma (u obe zemlje) na ujedinjenje sa Albanijom. U tački 40. kaže se da je do tada zadatak spoljne politike Prištine da sledi „interese Kosova i nacionalne interese Albanaca“. Propagira se zajednička spoljna politika sa Albanijom. Spoljna politika Kosova trebalo bi da nude usredsređena na odnose sa pripadnicima autohtonih albanskih manjina u susednim zemljama (pre svega Makedoniji, Grčkoj, Srbiji i Crnoj Gori) koji su, u principu, i dalje „diskriminisani i potlačeni“.

I Brisel se pita

U tačkama 61 i 64 predizbornog programa „Samoopredeljenje“ se zalaže za jedinstvenu energetsku politiku, što tešnje saobraćajno povezivanje Kosova i Albanije, spajanje carinskih i poreskih sistema. Najzad, u tački 100. kaže se da Kosovo na sportska takmičenja ne bi trebalo da šalje svoje sportiste, nego je cilj da se pojačaju albanske ekipe „umesto da se sa njima nadmeće“.

Toliko o programu – ne bi bio prvi koji bi doživeo značajne promene na putu od reči ka delima. Neuspeh bi mogao da doživi već na referendumima za koje se zalaže Kurti.

Trenutno malo je verovatno da bi se na kosovu i Albaniji našla većina koja bi bila za ujedinjenje. Pre svega kosovski Albanci ne bi da se odreknu u korist Tirane tek stečene nezavisnosti. Mnogo je važnije što Albanci mogu da biraju samo između članstva u EU ili zajedničke države. I jedno i drugo Brisel neće dozvoliti ukoliko ne dođe do nekog obrta za 180 stepeni. Velika Albanija tako može postati realna mogućnost tek ako Albaniji i Kosovu bude zatvoren put u EU. Drugim rečima: što bliže EU, to dalje Velika Albanija.

Izbor: N. Briski

Odg. urednik: J. Leon

DW.COM

  • Datum 19.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qfnd
  • Datum 19.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qfnd