1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Štitasta žlezda - problemi i terapije

Posle šećerne bolesti, problemi sa štitastom žlezdom nalaze se na drugom mestu među endokrinološkim bolestima. Za sada se ne zna konkretan uzrok oboljenja štitaste žlezde...

default

U obliku leptira ili štita: štitasta žlezda

Dvadesetpetogodišnja Kragujevčanka Milena Janković kaže da joj je odmah po dijagnostikovanju problema sa štitastom žlezdom postalo jasno da je operativni zahvat neizbežan: “Štitasta žlezda mi je bila jako uvećana. Na njoj je bilo nekoliko čvorova koji su, činilo se, svakim danom sve veći. Striktno sam se pridržavala propisane hormonske terapije, koju mi je vremenom endokrinolog povećavao. Međutim, rezultati kontrole hormona su bili sve lošiji, opšte stanje mi se pogoršavalo, tako da mi je na jednoj od redovnih kontrola predloženo da uklonim žlezdu. Sada pijem “Eutirox” i znam da će mi on biti neizbežan pratilac do kraja života. Možda bih trebalo da se zbog toga nerviram, ali ne želim. Nervoza me je dovde i dovela.”

Tek ultrazvuk doneo saznanja

Pedesetogodišnja Kragujevčanka Verica Brakus kaže da nikakve posebne tegobe u vezi sa poremećajem rada štitatste žlezde pre operacije nije osećala. Malaksalost i nervozu je, kaže, doživljavala kao nešto što je uobičajeno za njeno starosno doba: «Tri - četiri godine pre operacije počeli su da mi se javljaju čvorovi na štitastoj žlezdi, za koje nisam imala nikakva saznanja dok nisam uradila ultrazvuk. Nisam imala nikakvih specifičnih problema, osim malaksalosti, nervoze, krvni pritisak je počeo da varira. Sve to sam vezivala za klimaks. Međutim, i pored terapije, čvorovi su počeli naglo da se uvećavaju. Operacija je odlično urađena. Glasne žice su mi očuvane, jedino sam teško podnela anesteziju.»

01.09.2010 DW-TV Fit und Gesund Schilddrüse 1

Neki put samo ultrazvuk ili skener mogu da ukažu na problem

Važan faktor: stres

Statistika govori da žene češće oboljevaju od poremećaja štitaste žlezde, zbog čega je bolest nazvana “sindrom umorne domaćice”. Endokrinolog u Kliničkom centru u Kragujevcu, dr Dragana Bubanja, upozorava da poremećaj funkcije štitaste žlezde više ne poznaje niti priznaje starosne granice, jer se u poslednje vreme javlja i kod mlađih osoba: «Smanjena funkcija i pojava nodusa ili “čvorića” na štitastoj žlezdi su pojave koje danas češće viđamo u praksi nego ranije. Za razliku od prethodnih decenija, kada su se ovi poremećaji javljali kod osoba ženskog pola srednjeg životnog doba, danas su oni česti i kod mlađih osoba i to kod žena u reproduktivnom periodu. Stres je veoma važan faktor koji dovodi do oštećenja štitatste žlezde. Osobe sklone stresu su, naravno podložnije oboljevanju. U određenim stanjima, poput pojačane funkcije štitaste žlezde, simptomi poput nervoze, ubrzanog rada srca i znojenja, ukazuju i na uzročno-posledičnu vezu sa stresnim stanjem.»

Flash-Galerie Feinde am Arbeitsplatz

Stres je jedan od važnih faktora - posebno kod oboljenja tiroidne žlezde

Povećanje broja obolelih je prividno

Centar za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije je specijalizovana ustanova u kojoj se godišnje zbog malignih i benignih oboljenja endokrinih organa uradi od 800 do hiljadu operacija. Od tog broja obavi se 700 do 800 operacija degenerativnih oboljenja štitaste žlezde, od čega četvrtinu čine bolesnici sa malignim oboljenjima. Međutim, povećanje broja obolelih od štitaste žlezde je prividno, jer se ova oboljenja danas lakše otkrivaju uz pomoć savremenih dijagnostičkih metoda, kaže za Dojče vele endokrinohirurg u ovoj ustanovi i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, Prof. dr Aleksandar Diklić: “Promene u štitastoj žlezdi koje možemo da napipamo nalazimo kod pet odsto ljudi, koji su, inače zdravi, dok ultrazvuk otkriva takve promene u trideset do pedeset odsto slučajeva. Da nije ultrazvuka, mnogi ne bi znali da imaju promene u štitastoj žlezdi. Od svih promena, maligni tumori su veoma retki, ređi od 1 : 1000. Apsolutni broj tumora, kako malignih, tako i benignih, jeste u porastu, ali njihova struktura u poslednjih dvadeset godina u našem regionu se promenila. Tumori se danas ranije otkrivaju, uspešnije se leče, tako da se skoro i ne susrećemo sa neizlečivim oblicima zahvaljujući jodiranju soli, koja je promenila strukturu tumora, ali i ranom operativnom lečenju.”

Neki put rešenje i – uklanjanje žlezde

Prvi opisani slučaj hipertireoze, Graves Bazedovljeve bolesti, javio se kod žene invalida posle stresa kada je u kolicima pala niz stepenice. Stres je činilac koji pokreće poremećaj imuniteta i nastanak autoimunih bolesti, među kojima je i hipertireoza. Nelečena hipertireoza za posledicu ima oštećenje srca i komplikacije koje se vremenom nagomilavaju. Autominuna hipertireoza se leči na tri načina, a jedan od njih je operativno uklanjanje štitaste žlezde, dodaje profesor Diklić. Danas su poznata dva razloga nastanka tumora: zračenje i nasleđe. Osim kosmičkog zračenja, tumorima štitaste žlezde doprineo je i Černobil, čiji je efekat skoro prošao, ali i primena rendgenskog zračenja u medicini. Broj tumora je danas veći prvenstveno zbog toga što se brže i ranije otkrivaju, kad su manji i kad ih je lakše lečiti, pa su i rezultati lečenja bolji.

Autor: Miloš Santrač

Odg. urednica: I. Ivanović

  • Datum 09.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pa45
  • Datum 09.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pa45