1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Štednja opasna po život

Opunomoćenik Bundestaga za vojsku, Helmut Kenigshaus, predstavio je svoj godišnji izveštaj o stanju Bundesvera. Prema tom izveštaju, reforma armije negativno utiče na raspoloženje među vojnicima i oficirima.

Bundesver je u poređenju sa američkom armijom – treća klasa, ocenjuje štampa

Bundesver je u poređenju sa američkom armijom – treća klasa, ocenjuje štampa

Gotovo na svim nivoima se oseća nesigurnost. Reč je o reformi pokrenutoj nakon ukidanja vojne obaveze u julu 2011. Broj vojnika je sa 250.000 smanjen na 180.000, a broj civilnih službenika bi sa 76.000 trebalo da se smanji na 55.000. Kenigshaus je u prošlosti uvek oštro kritikovao opremu Bundesvera u stranim misijama. Sada primećuje određeni napredak, posebno kada je reč o vojnicima u Avganistanu, ali smatra da nema dovoljno helikoptera – u Avganistanu Bundesver trenutno ima samo šest transportnih helikoptera tipa CH-53, među kojima su neki stariji od 40 godina. To znači da su nemački vojnici, kada je reč o akcijama spasavanja, u potpunosti upućeni na pomoć svojih američkih kolega. Što se tiče desnoekstremnih incidenata u vojsci, njihov broj se smanjio na 63, pri čemu je reč uglavnom o propagandnim deliktima bez jednoznačnih desnoekstremnih motiva. Evo nekih reakcija nemačke regionalne štampe.

Opunomoćenik Bundestaga za vojsku Helmut Kenigshaus

Opunomoćenik Bundestaga za vojsku Helmut Kenigshaus

Merkiše algemajne (Potsdam): „Promene u poslu stvaraju nesigurnost. Ništa drukčije nije ni među 200.000 vojnika Bundesvera. Najavljena zatvaranja vojnih lokacija su povezana sa promenama u porodičnom životu. Promene u radnom vremenu otežavaju usklađivanje porodičnih i radnih obaveza. Posledica je natprosečno veliki broj razvedenih brakova. Tome treba dodati i opterećenje koje stvaraju misije u inostranstvu. I sve veći broj traumatizovanih vojnika govori za sebe. Pod takvim okolnostima ne iznenađuje to što je opunomoćenik za Bundesver, obilazeći trupe, zatekao loše raspoloženje. Vlada bi trebalo da ozbiljno shvati njegov izveštaj.“

Libeker nahrihten (Libek): „Od pre pola godine, Bundesver mora da se bori za nove ljude. On više ne dobija podmladak regrutacijom, već mora da pokaže da nudi atraktivna radna mesta i posao koji omogućava i učešće u normalnom životu sa porodicom, prijateljima i slobodnim vremenom. Zamerka Kenigshausa da su upravo u jeku reformi počinjene greške, imaju veliku težinu. Rukovodstvo Bundesvera bi moralo da poboljša takozvane ’meke faktore’ ukoliko ne želi da sledećih godina stvori vojsku sociopata koja više nema veze sa društvom. Ili, još gore: koja ne želi da ima išta sa društvom…“

Rajn cajtung (Koblenc): „Vojska mora da reprezentuje društvo da bi ostala usidrena u njemu. Ako se narednih godina primetno smanji broj porodičnih ljudi u Bundesveru, zbog toga što je teško spojiti privatni život i posao, to će imati primetne posledice po atmosferu i orijentaciju vojske. To ne znači da je jedan otac, ili jedna majka, bolji rukovodilac trupa. Ali, podrška i toplina porodice su enormno važni da bi vojnici mogli da izdrže psihičko opterećenje prilikom intervencija u inostranstvu i reformi. Većom naklonjenošću porodici, Bundesver pre svega pomaže sebi samom.“

Rat u Avganistanu troši nerve

Nemački vojnici, kada je reč o akcijama spasavanja, u potpunosti upućeni na pomoć svojih američkih kolega

Nemački vojnici, kada je reč o akcijama spasavanja, u potpunosti upućeni na pomoć svojih američkih kolega

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Mnogo toga je na leđima Bundesvera. Rat u Avganistanu troši nerve. Istovremeno velika strukturna reforma kvari raspoloženje – kao što je opunomoćenik za Bundesver kritički primetio u svom izveštaju. To treba razumeti. U samoj Nemačkoj se ukida sve više vojnih lokacija, dok u Avganistanu sve više vojnika sumnja u smisao vojnog angažovanja. Uz to im je oprema tako skromna da se učešće u borbama uglavnom prepušta saveznicima. Bundesver je u poređenju sa američkom armijom – treća klasa. Mnogi vojnici su frustrirani pre svega zato što od društva ne dobijaju dovoljno priznanje – za to što rizikuju svoje živote na Hindukušu. To umnogome pojačava krizu smisla i sadržaja u Bundesveru.“

Noje prese (Hanover): „U vojne akcije u Avganistanu šalju se nemački vojnici koji ne znaju dobro da rukuju oružjem i ne znaju da voze kamione i oklopne transportere jer ovde na obuci nemaju dovoljno oružja, municije i vozila. To je sramota. Ta štednja je opasna po život. Nije prihvatljivo ni to što vojnici na području vojne intervencije imaju premalo zaštićenih skloništa. Takav poslodavac ne ostavlja dobar utisak. A buduća spretnost Bundesvera će zavisiti od toga da li će moći da pridobije dovoljno dobrovoljaca.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković