1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Štednja gurnula Grčku dublje u bedu

Nemački listovi komentarišu mere štednje u Grčkoj koje, za sada, ne daju nikakve rezultate. Raspravlja se i o eventualnom istupanju Grčke iz evrozone i vraćanju na drahmu. Tema je i odnos SAD i Pakistana.

default

Spašavanje Grčke za sada ne daje rezultate

O krizi u Grčkoj Špigel onlajn piše: „Šta su radikalne mere donele Grčkoj? Nešto više od godinu dana nakon pomoći od 110 milijardi evra od strane EU i MMF zemlja je dublje u krizi nego ikada ranije. Državni dug narastao je do 142 procenta društvenog proizvoda, a drastične mere štednje pojačale su recesiju. Prošle godine društveni proizvod smanjen je za četiri i po odsto, prognozirano je smanjenje od tri procenta.

Ma kako to gorko zvučalo: toliko hvaljene mere štednje gurnule su Grčku još dublje u bedu. Mere MMF i EU pokazale su se kao preterano zahtevne. Investitori više ne veruju da Grčka može da reši probleme i iluzija je očekivati iduće godine njen povratak na finansijska tržišta.

Prema mišljenju mnogih stručnjaka, privatni investitori morali bi da se uključe u rešavanje krize i prihvate gubitke. Reprogramiranjem grčkih dugova bila bi pogođena i Nemačka, i to trostruko: njene banke, bio bi izgubljen deo kredita na ime pomoći, a gubitke bi imala i Savezna banka. Međutim, ako zajmodavci ne odustanu od dela zahteva, problem će se samo produžiti. Ukoliko bi, kao alternativu, Grčka dobila nove zajmove sa znatno nižim kamatnim stopama to bi imalo katastrofalne posledice prema mišljenju tih stručnjaka – spremnost da se smanji deficit znatno bi opala. U krajnjoj liniji, Grci bi mogli uvek da računaju sa tim da će dobiti svež novac uz male kamate od evropskih partnera.“

Griechische Drachme (Sonderformat 590 x 250 Px)

Vraćanje na drahmu bi zadalo nove nevolje


O eventualnom izlasku Grčke iz evrozone, list Zeksiše cajtung piše: „Istupanje Grčke iz evrozone bilo bi ekonomsko samoubistvo. U tom slučaju zemlja bi postala meta špekulanata. Pogrešno bi bilo i prebrzo reprogramirati dugove pri čemu bi poverioci ostali bez dela novca. Umesto rasprava o napuštanju evrozone trebalo bi hitno napraviti plan menadžmenta grčkih dugova koji bi se zasnivao na pouzdanom podacima i predviđao kasnije reprogramiranje duga.“

Komentator lista Štutgarter cajtung takođe smatra da bi odustajanje od evra bila greška i piše: „Vraćanjem drahme posle ukidanja evra problem bi postao još veći. Ko bi onda još pod prihvatljivim uslovima pozajmljivao novac Grčkoj? Usvajajući program pomoći za Grčku i druge zemlje evrozone EU je postala solidarna zajednica i kada su finansije u pitanju. Uprkos nelagodnosti, koja je bar u Nemačkoj velika, više nema povratka sa tog puta.“

List Mitelbajeriše cajtung bavi se rekordnim nemačkim izvozom i grčkim dugom i piše: „Nemački proizvodi prodaju se u svetu kao nikada i poslednje poglavlje privredne bajke izgleda da još nije završeno. Ipak, na blistavom suncu na nebu konjunkture pojavile su se senke. Juče se saznalo da agencija za procenu boniteta Standard end Purs ima sve veće brige kada je reč o sposobnosti Grka da vrate dugove i snizila je njihov bonitet za još dva stepena. I dalje se nagađa o mogućnosti da zemlja napusti evro. U oduševljenju zbog punih knjiga narudžbina lako se zaboravlja da dužnička kriza u evropskim zemljama – zbog njihovog značaja za nemački izvoz – lako može da dovede u pitanje ovdašnji privredni rast. Naime, u martu je 60 procenata nemačkog izvoza otišlo u druge članice EU.“

O odnosima SAD i Pakistana list Handelsblat piše: „Kada bi SAD mogle ono što bi htele onda bi još odavno ostavile Pakistan da se bavi sam sobom. Problem je jedino što Pakistan ima sto nuklearnih bombi, što se graniči sa Avganistanom i što se uvek nađe poneko sklonište za teroriste. Vašington, zapravo, nikada nije shvatio – bez obzira na to ko bio u Beloj kući – kako funkcioniše zemlja koja je nekada bila deo Britanske Indije. I zato američka politika prema Pakistanu liči na vožnju rolerkosterom.“

Osama bin Laden / Pakistan / USA

Bin Laden se dugo krio u Pakistanu


Juče je počeo popis stanovništva u Nemačkoj, a povodom zabrinutosti u vezi sa zaštitom podataka list Veclarer noje cajtung piše: „Uvek kada se prikupljaju podaci postoji opasnost od njihove zloupotrebe. Međutim, i najveći zagovornici zaštite podataka smatraju da je mala opasnost od njihove zloupotrebe prilikom popisa stanovništva. I ma kako dragoceni i dragi Nemcima bili lični podaci i koliko god išli na barikade kada ih vlasti prikupljaju, na prvoj kasi u samoposluzi prestaje ta opsednutost tajnošću podataka. Više od polovine nemačkih domaćinstava ima potrošačke kartice. Koju vrstu toalet papira koriste, koliko i kakvog alkohola piju – to su podaci koje bezbrojni Nemci vrlo spremno stavljaju na raspolaganje koristeći potrošačku karticu na kasi. Ali kada država želi da zna koliko tačno stanovnika ima, onda su lični podaci u opasnosti? To je apsurdno!“

Priredio: Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević