1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Štajnmajer u Grčkoj

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer nalazi se u dvodnevnoj poseti Atini. On je pohvalio dosadašnje napore ove zemlje da se izvuče iz krize i ohrabruje je da nastavi tim putem.

Kada je Frank-Valter Štajnmajer poslednji put bio ministar spoljnih poslova, situacija u Grčkoj je bila relativno dobra i stabilna. U međuvremenu je zemlja, kojoj preti bankrot, od evropskih partnera i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila paket pomoći u vrednosti od 240 milijardi evra. Krediti, koji ističu ove godine, povezani su sa strogim merama štednje.

Na početku posete Grčkoj, Štajnmajer je prvo razgovarao sa grčkim ministrom spoljnih poslova Evangelosom Venizelosom koji je ranije bio ministar finansija. Obraćajući se novinarima, nemački ministar spoljnih poslova je pozvao Grke da budu istrajni u svojim reformskim naporima, čak i posle evropskih izbora koji se održavaju u maju.

„Mi smo uz vas“

Nemački ministar spoljnih poslova je pohvalio Grčku za dosadašnje reforme koje se cene u celoj Evropi. Njegova preporuka, koju je izneo pred novinarima u Atini, glasi:

“Mogu vam samo preporučiti da u situaciji, u kojoj je Grčka na putu oporavka, ne pravite pauze u diskusijama o paketima pomoći”.

Štajnmajer je rekao da Grčka mora nastaviti dosadašnji put i da se rezultati moraju osetiti i na razvoju privrede. On je za list “Ta Nea” rekao: “Verujemo u vaš uspeh”. S obzirom na negativno raspoloženje koje u Grčkoj vlada prema Nemačkoj, Štajnmajer je rekao: “Mi smo uz vas i na vašoj strani”.

Grčka je prilikom preuzimanja predsedavanja EU navela da je najgore iza nje. Međutim, nadu u skori kraj višegodišnje privredne krize su uništili poslednji podaci o broju nezaposlenih. Prema podacima državnog Zavoda za statistiku, broj nezaposlenih je u oktobru dostigao novi rekordni nivo od 27,8 posto. To je duplo više od proseka u evrozoni. Osim toga, industrijska proizvodnja u novembru je, peti mesec zaredom, na silaznoj putanji.

A ko kontroliše trojku?

Članovima vlade su stroge mere štednje trn u oku. Ministar spoljnih poslova Venizelos je istovremeno kritikovao manjak "demokratske kontrole" tzv. Trojke iz Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije, čiji eksperti redovno na licu mesta proveravaju da li su ispunjeni uslovi za isplatu novca.

Venizelos je zapravo zatražio da rad članova Trojke proverava Evropski parlament. On smatra da se mora proveriti i rad Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka. Štajnmajer je stao na stranu Trojke i jasno rekao:

Demonstrationen gegen die Troika in Südeuropa

Trojka nije omiljena na jugu Evrope

"U Trojci su predstavnici relevantnih institucija", upozorio je on, jer prema njegovim rečima ona (Trojka) preuzima odgovornost za svoje procene. A ključne odluke ionako donose nacionalne vlade i nacionalni parlamenti članica EU.

Grčka u znatnoj meri profitira od programa pomoći Evropske centralne banke. Uprkos teškom stanju u državnim socijalnim fondovima, Grčka je u novembru prošle godine ostvarila primarni budžetski suficit od 2,7 milijardi evra.

Grci su optimisti

Naime, primarni budžetski suficit u 2014. godini, u iznosu od nekoliko milijardi evra, značio bi da će Grčka prvi put u poslednjih deset godina imati veće prihode od rashoda, ali pod uslovom da se ne uzmu u obzir kamate za stari dug. Grčka vlada se nada da će joj Agencija za statistiku EU (Eurostat) u aprilu potvrditi primarni budžetski suficit u iznosu od 2,5 milijardi, posle čega sledi pregled aktuelnih programa pomoći.

Zamenik grčkog pemijera Venizelos je početkom godine u jednom u intervjuu zatražio da se, u slučaju da međunarodni donatori izađu u susret Grčkoj, produži vremenski rok za otplatu trenutnih kredita.

Grčkoj je potrebna i rekonstrukcija bankarskog sistema. Jedan grčki biznismen i dva bivša menadžera državne „Postbank“ su uhapšeni zbog pranja novca. Bivši bankari se terete da su davanjem kredita između 2007. i 2012. godine stvorili gubitak u iznosi od 500 miliona evra.

Autor: Mehmed Smajić (J. Papadimitriou, rtr, afp, dpa)

Odg. urednica: Dijana Roščić