Šta to dolar ima, a evro ne? | Evropa | DW | 14.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta to dolar ima, a evro ne?

Trinaest godina nakon stupanja na svetsku scenu, evro se etablirao kao druga najvažnija svetska valuta. Međutim, o evru se već neko vreme govori kao o valuti prošlosti.

U Sjedinjenim Američkim Državama trenutno se vodi žestoka borba između vodećih političkih sila, republikanaca i demokrata oko budžeta za sledeću godinu. Ukoliko dogovor ne bude postignut do kraja godine, najvećem svetskoj privredi preti recesija. Međutim, iako je dolar u jeku trenutne budžetske krize izgubio na vrednosti naspram evra, niko ne sumnja u njegovu nadmoćnost kao jedine prave svetske valute. Na nepomućenu veru u američku valutu evro može da bude samo ljubomoran jer, iako je trenutno odagnan strah u skorašnji krah zajedničke evropske valute, evro je sve samo ne „na suvom“. To potvrđuju i studije OECD-a.

Zašto je dolar „seksi“?

Prof. Ahim Vambah

Prof. Ahim Vambah

Šta to dolar ima, što evru nedostaje? „Mnogo toga“, kratko i jasno odgovara Ahim Vambah, direktor Instituta za ekonomsku politiku pri univerzitetu u Kelnu. Najvažnija je činjenica da iza dolara stoji jedna centralna banka, a ne 17 – kao što je to slučaj sa evrom. Za razliku od dolara gde se finansijska politika sprovodi na jednom mestu, u Vašingtonu, iza evra ne stoji ni politička unija. Sledeći problem evra u poređenju sa dolarom jeste prisna veza pojedinih nacionalnih država sa bankama u sopstvenoj zemlji.

Za ekonomistu Klemensa Fuesta takvo stanje predstavlja i jedno od najvećih strukturnih problema evra. „Od samog početka trebalo je da bude regulisano tako da pojedine zemlje unutar monetarne unije mogu da proglase stečaj“, kaže Fuest. Ali, preduslov za to jeste da banke budu stabilne kako bi mogle da podnesu taj stečaj i eventualni otpis dugova. To znači da je trebalo da raspolažu sa više sopstvenog kapitala, objašnjava ekonomista Fuest sa univerziteta u Oksfordu. „U SAD ne postoje banke koje zavise od finansijske sudbine pojedinih saveznih država. Ako država Kalifornija bankrotira, to ne znači da su ulozi štediša ugroženi jer se oni nalaze u federalnoj banci“, objašnjava Ahim Vambah.

Premalo ovlašćenja Evropske centralne banke

Klemens Fuest

Klemens Fuest

Osim toga, na taj način se sprečava da kriza jedne savezne države ugrozi finansije druge savezne države. Federalne jedinice SAD su, dalje, dužne da godišnje poravnaju svoje dugove naspram centralne banke. U slučaju da se nalaze na ivici likvidnosti, kao što je to godinama slučaj sa Kalifornijom, automatski stupa na snagu krizni budžet. Tako su npr. radnici kalifornijskih univerziteta bili prisiljeni na prisilni godišnji odmor i na smanjenje plata.

Takav mehanizam nije bio uveden prilikom uvođenja evra. To je prouzrokovalo ogromne razlike između odnosa pojedinih nacionalnih banaka naspram Centralne evropske banke (ECB). Tako, automatski, centralne banke bogatijih članica evrozone skriveno kreditiraju one koje se nalaze u finansijskim poteškoćama. Kada bi poverioci insistirali na poravnanju tih tzv. target-računa, preko kojih se taj transfer reguliše, monetarna unija bi se momentalno raspala.

Ipak, najveća razlika između prirode dolara i evra bio je i ostaje odnos centralnih banaka naspram „svojih“ valuta. I dok američka centralna banka „Fed“ može suvereno i sama da odlučuje o sudbini dolara, ECB zapravo zavisi od odluka 17 nacionalnih banaka zemalja članica evrozone. Iako su ovlašćenja ECB u jeku krize povećane, to je još uvek banka koja zavisi od 17 drugih banaka. „To jednostavno nije banka koja 'nosi valutu' i sama odlučuje o njenoj sudbini“, zaključuje ekonomista David Marš u razgovoru za Dojče vele.

Autori Žan Dangong / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković