1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šta sve čovek može da nauči od biljaka?

Tema ovogodišnje "nedelje botaničkih bašta" od 11. do 19. juna u Nemačkoj jeste bionika. U Nemačkoj postoji ukupno 95 botaničkih bašti, oko polovina njih je u sklopu univerziteta. Najpoznatija je ona u Bonu.

default

Mala biljna oaza

Još u srednjem veku postojale su bašte sa medicinskim biljem na univerzitetima na kojima su se školovali lekari. Danas su botaničke bašte otvorene za sve građane i imaju bogatu obrazovnu ponudu. Ipak, one su još uvek važne i za obrazovanje studenata. Gabi Rojher pratila je grupu studenata iz Nis instituta u botaničkoj bašti.

Botanička bašta u Bonu ne pripada nijednom fakultetu posebno već je centralni deo Univerziteta. Ovde biljke ne samo da se uzgajaju i razmnožavaju, već se i štite. To posebno važi za biljke kojima preti izumiranje, kako u svetu, tako i u Nemačkoj i regionu.

Kristijan Danijel Nis bio je prvi botaničar na bonskom Univerzitetu. Po njemu je nazvan Nis institut za biodiverzitet, koji je postigao svetski relevantne istraživačke rezultate u oblasti bionike.

Tajne orhideja

Botanischer Garten Bonn: Lotusblume

Nadja Korotkova objašnjava specifičnosti orhideje u botaničkoj bašti. Ona danas vodi malu grupu studenata sa kursa "Sistematika i biologija skrivenosemenica". Oni su u obilasku takozvanog "sistema" botaničke bašte , kako bi još jednom ispitali osobine određenih biljaka.

Naučni saradnik Volfram Lobin objašnjava: "U univerzitetskim baštama uvek postoji neki sistem. Imamo veoma veliki sistem sa preko 1.200 vrsta. U ovom delu pokazujemo biljke po njihovim srodnim osobinama. To znači da su ovde zasađene biljke, koje u prirodi najverovatnije nikako ne bi mogle zajedno da rastu, zato što nemaju isti biotop, već su jedne sa drugima u srodstvu. Ovde, moglo bi se reći uz izvesno preterivanje, jedna do druge mogu da rastu severnoamerička i južnoamerička biljka. Ovaj deo bašte se najčešće koristi u nastavi."

Biljke koje studenti ovde sakupljaju odnose se u Nis institut za biodiverzitet i tamo se ispituju pod mikroskopom. Tako se bolje upamte strukture listova i cvetova, smatra Nikola Šmit, koja je na master studijama botanike:

"Ujutru idemo okolo sa baštovanom koji nam pomaže u traženju materijala. To onda položimo ovde i onda svako sebi može da izabere ono što treba da se skicira."

Flash Galerie Botanischer Garten Bonn

Bašta u baroknom zamku

Botanička bašta u Bonu nastala je u zdanju jednog baroknog zamka. Osnivanjem Univerziteta 1818. godine iz ovog zdanja nastala je naučna bašta. To je jedna od najstarijih botaničkih bašti u Nemačkoj u kojoj se uzgaja preko 14.000 vrsta biljaka. Većina su domaće evropske vrste, ali ima i prekomorskih, a posebno vredi videti primerke vrsta iz tropskih oblasti.

Master studentkinja Fong Trin oduševljena je što je ovde u botaničkoj bašti otkrila neke vrste iz njene domovine - Vijetnama, kao na primer lotos:

"Kada sam došla ovde, bilo mi je toplo oko srca, jer sam videla lotos. Ovaj institut je veoma poznat po lotosu. Karakteristike površine lista lotosa otkrivene su baš ovde, to je jedan od poznatijih rezultata istraživanja ovog Instituta. To me je takođe oduševilo."

Flash Galerie Botanischer Garten Bonn

Naučno otkriće pomoglo privredi

Istraživanje lotosa doprinelo je ugledu bonskog Nis Instituta za biodiverzitet i van nemačkih granica. Direktor Instituta profesor Vilhelm Bartlot je već sedamdesetih godina istraživao tu biljku i otkrio takozvani efekat Lotosa. Listovi biljke se sami čiste. Oni imaju jednu posebnu površinsku strukturu koja sprečava pojavu prljavštine. Zajedno sa svojim studentima i doktorantima profesor Bartlot je dalje istražio taj fenomen i razvio boju za fasadu koja ima isti efekat.

"Samo lotosu - rekao bih, posvećeno je tri doktorska rada i 5-6 seminarskih radova. Reč je veoma složenom fenomenu, pa pojedinac time i svim njegovim nijansama ne može da se bavi sam. I to je još uvek svetski trend. Samo se u Nemačkoj od prodaje te farbe za fasadu godišnje zarade milioni."

Efekat Lotos poznat je primer iz oblasti bionike iz koga ljudi mogu da nauče o biljkama i primene to znanje u tehnici. U nedelji botaničke bašte bonskog Univerziteta efekat lotosa će biti detaljno predstavljen. Svakako ne samo studentima već i širokoj publici.

Autori: Gabi Rojher, Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon