1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šta su prvi zadaci nove vlade?

"Noćas slavimo, sutra radimo", rekla je nova-stara kancelarka nakon ubedljive izborne pobede. Najpre joj valja sastaviti koaliciju, a onda baciti se na posao. Koji su glavni zadaci za nju u utrećem mandatu?

Tokom predizborne kampanje se mnogo govori o politici, ali se malo toga radi. Važne odluke se ostavljaju po strani - zato je važno da se neke od njih donesu još ove jeseni. To posebno važi za jednu temu o kojoj se proteklih sedmica najradije ćutalo.

Schäuble Haushaltsausschuss Griechenland Hilfsprogramm

Šojble: Grčkoj neophodan još jedan paket pomoći

Kriza evra nije prebrođena

Jedno je sigurno - kriza evra je imala samo malu pauzu. Verovatno će nakon ovih izbora ponovo biti tema broj jedan u medijima. Privreda nekih kriznih zemalja EU se doduše oporavlja, ali Grčkoj će, sa njenim dugovima od 300 milijardi evra, verovatno ponovo biti potrebna pomoć kako bi stala na sopstvene noge.

No, ovo je nemački ministar finansija Volfgang Šojble priznao i pre ovih izbora: "Za Grčku će morati da se usvoji još jedan program pomoći. To je više puta ponovljeno i u Bundestagu."

Vodeći stručnjaci sa instituta za ekonomiju smatraju da će EU najkasnije krajem ove godine još jednom morati da donese odluku o novom paketu pomoći.

Štednja ili izborni pokloni biračima?

Nemačkoj, doduše, ide bolje nego drugim državama EU. Poreski prihodi su veći nego ikada ranije. Ipak, dugovi Nemačke iznose 2,1 biliona evra, a svake godine rastu sve više. Mnoge savezne države su prezadužene, mnoge komune, odnosno gradovi su pred bankrotom. Sve stranke su uoči izbora najavljivale da će se prihvatiti tog problema. Ali, kako doći do konsolidacije? Povećati mere štednje ili poreze?

SPD i Zeleni su najavljivali da žele da povećaju porez, barem za one koji zarađuju više. Ali oni nisu pobedili. A pobednica je još ranije najavila: "Planovi o povećanju poreza pre donose opasnost da ugrozimo dobru situaciju koju trenutno imamo, a ne da je poboljšamo."

Ono što je sigurno jeste da za tri godine na snagu stupa Zakon o ograničavanju državnog duga, nakon čega Nemačka može da uzima kredite samo u ograničenom iznosu. Do 2020. godine budžet mora da bude izbalansiran.

Više pravde - ali kako?

Symbolbild Deutschland Bildungspaket Schulklasse in Schwerin

Jednako školovanje za sve

Tema socijalne pravde takođe bi mogla da bude vrlo važna nakon izbora. Tu postoji više aspekata. Na prvom mestu je svakako pravo na jednako školovanje za decu iz svih slojeva društva. Svako dete mora da ima iste šanse. Trenutno je u Nemačkoj drugačije. Učenik koji dolazi iz porodice gde su roditelji bolje obrazovani, ima bolje šanse da i sam završi na univerzitetu.

Pri vrhu liste problema je i pravedna cena rada, upozoravao je socijaldemokrata Per Štajnbrik uoči izbora: "Ima mnogo ljudi koji rade po celi dan, ali dobijaju tako malu platu da ne mogu od toga da žive." Još je neizvesno da li će izlazak iz te situacije biti rešen donošenjem zakona o minimalcu.

Symbolbild Alternative Energien Biogas Windkraft Sonnenenergie

Ambiciozni ciljevi na planu alternativnih izvora energije

Koliko će koštati kilovat struje u budućnosti?

Pre dve godine vlada je donela plan o promenama koje predviđaju proširenje kapaciteta obnovljivih izvora energije. U međuvremenu se 23 odsto potreba u Nemačkoj pokriva iz energije vetra, sunca, ili uz pomoć biogasa. Ciljevi su ambiciozni - do 2015. bi taj procenat trebalo da iznosi 35 odsto. Ipak, postoje brojni problemi. Jedan od njih je nedostatak dalekovoda koji bi povezali sever i jug Nemačke.

SPD kritikuje kako se visoki troškovi prestrukturiranja elektroenergetske mreže odražavaju na cenu struje koju plaćaju građani. Prelazak na solarnu i energiju vetra građani odista plaćaju preko posebnog doprinosa koji je ugrađen u cenu svakog kilovata struje. Predmet kritika je i to što veliki industrijski potrošači ne plaćaju taj dodatak na struju koju oni potroše.

Ko sme da dođe kao izbeglica u Nemačku?

Kriza u Siriji je na dnevni red donela i pitanje izbeglica. Stotine hiljada Sirijaca je u bekstvu. Od Nemačke se očekuje da prihvati deo tih ljudi. Za sada ih je tu 5000, što je vrlo mali broj u odnosu na veličinu i broj stanovnika Nemačke.

Međutim, već sada postoji spor oko pitanja u koje delove zemlje bi trebalo smestiti izbeglice i pod kojim uslovima im obezbedti boravak. U nekim mestima su se građani pobunili protiv dolaska izbeglica.

Postoje i kritike da se izbeglicama ograničava sloboda kretanja, da im se ne daju dozvole za rad. Protiv ovih pravila su same izbeglice održale niz protestnih marševa, a neke od njih su stupale i u štrajk glađu.

Autori: Žanet Zajfert / Azer Slanjankić
Odg. urednica: Ivana Ivanović