Šta stoji iza rumunske blokade? | Politika | DW | 29.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta stoji iza rumunske blokade?

Blokada Rumunije došla je sasvim neočekivano. Međutim, pitanje rumunske manjine u Srbiji već duže je na dnevnom redu rumunsko-srpskih bilateralnih odnosa. Da li je slučajno što je to pitanje pokrenuto baš sada u Briselu?

Još u novembru prošle godine, rumunski predsednik Trajan Basesku, prilikom posete Beogradu, obećao je svom kolegi Borisu Tadiću da će Bukurešt bezuslovno podržati ulazak Srbije u EU. Rumunija je već više puta signalizovala svoju podršku i to nezavisno od napretka dijaloga između Beograda i Prištine. I više od toga, Rumunija je jedna od pet članica EU, zajedno sa Španijom, Slovačkom, Grčkom i Kiprom, koja nije priznala Kosovo kao državu.

Međutim, pitanje rumunske manjine u Srbiji već duže je na dnevnom redu rumunsko-srpskih bilateralnih odnosa. Pritom, nije reč toliko o Rumunima u Vojvodini. U mestima toj severnoj srpskoj pokrajini u kojima Rumuni žive, rumunski je priznat kao zvanični jezik i on se neguje u školama, crkvama i medijima. To isto važi i za druge manjine koje žive u Vojvodini – Mađare, Hrvate, Slovake i Rusine.

Vlasi su nejedinstveni

Trajan Basesku i Boris Tadić

Trajan Basesku i Boris Tadić

Ovde se više radi o istočnoj Srbiji, odnosno o timočkom kraju i o Vlasima koji tamo žive. Njihov jezik – aromunski, je dijalekt koji potiče iz staro-rumunskog jezika. Bukurešt insistira na tome da Vlasi budu priznati kao rumunska manjina. Srbija zahteva da se status te manjine reši regionalno, s obzirom na to da Valasi/Vlasi/Aromuni ne žive samo u Srbiji već i u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji.

U Timočkoj krajini živi oko 100.000 Vlaha i oni su nejedinstveni. Njih oko 30.000 zahtevaju da budu priznati kao Rumuni u Srbiji i time dobiju ista prava kao rumunska manjina u Vojvodini. Ta grupacija očekuju aktivnu podršku svoje matične zemlje – Rumunije. Druge grupacije vide se kao posebna manjina koja se kategorički distancira od svojih pro-rumunskih zemljaka.

Zašto baš sada?

Međutim, zašto Bukurešt baš sada u Briselu iznosi pitanje Vlaha? Posmatrači u glavnom gradu Rumunije imaju više hipoteza. S jedne strane, Rumunija je od Srbije očekivala više po pitanju Vlaha, s obzirom na to da Bukurešt nije priznao Kosovo. Sada bi Beograd, pod pritiskom EU, bio primoran da se po tom pitanju čvrsto obaveže.

S druge strane, mogla bi da postoji i veza između sadašnjeg stava Rumunije i pomeranja ulaska te zemlje u šengensku zonu. Još pre godinu dana, Bukurešt je odugovlačenje, do kojeg je došlo pre svega zbog Nemačke i Francuske, uzeo kao povod da glasno razmišlja o blokadi primanja Hrvatske u EU. Međutim, ta ideja je nestala pod pritiskom Brisela. Nakon što su se Nemačka i Francuska ipak izjasnile za prijem Rumunije (i Bugarske) u šengensku zonu, samo još Holandija to još uvek ne želi. Bukurešt možda očekuje protivuslugu: da Holandija prestane da blokira Rumuniju, a da Rumunija otvori vrata Srbiji.

Skupljanje poena pred izbore?

Iznenađujuća pozicija Rumunije, može pak da ima i unutrašnje-političke razloge. Predsednik Trajan Basesku bi tim trebalo da dobije priliku da na samitu Evropske unije krajem sedmice u Briselu, lično objavi kraj blokade i time se pozicionira kao advokat svih Rumuna u zemlji i u inostranstvu. Krajem 2012. u Rumuniji se održavaju parlamentarni izbori i vladajuća Partija liberalnih demokrata (PDL) sa Baseskuom na čelu, sudeći po anketama, nalazi se iza socijalno-liberalne opozicije. Spoljnopolitički uspeh Baseskua mogao bi da ojača PDL.

Međutim i sledeći scenario je tema razgovora u Bukureštu: Nemačka, koja je posle teških pregovora konačno dala zeleno svetlo za status kandidata Srbije, mogla bi preko nekog trećeg, u ovom slučaju Rumunije, da pokuša da konačnu odluku o Srbiji ipak odloži. No svejedno koja će se od ovih hipoteza pokazati tačnom: i u Bukureštu vlada uverenje da će Rumunija svoju poziciju revidirati i da će Srbija još ove sednice dobiti status kandidata.

Autori: Robert Švarc, urednik redakcije DW na rumunskom / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković