1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šta posle Fukušime?

Svake tri godine u sedištu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču okupljaju se predstavnici svih zemalja-potpisnica kako bi razmotrili u kojoj meri se poštuju odredbe konvencije. Takav sastanak je u toku.

Only Unit 2 is covered with white concrete housing, seen on left of an iron tower on right, at the stricken Fukushima Dai-ichi nuclear power plant in Okumamachi, Fukushima prefecture, Japan, on Tuesday, March 29, 2011. Other three units, Unit 1 on right of the tower, Unit 4 and Unit 3, on left and right respectively of another iron tower at second from left among the three pylons, stand with only iron frames. Workers have discovered new pools of radioactive water leaking from the nuclear complex that officials believe are behind soaring levels of radiation spreading to soil and seawater. (Foto:Kyodo News/AP/dapd) JAPAN OUT, MANDATORY CREDIT, NO LICENSING IN CHINA, HONG KONG, JAPAN, SOUTH KOREA AND FRANCE

Fukušima

Uprkos zastrašujućim vestima iz njegove domovine, Japanac Jukija Amano, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, uveren je da će svetu i ubuduće biti potrebna nuklearna energija. Međutim, više neće moći da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo, kaže Amano.
„Trebalo bi ozbiljno shvatiti zabrinutost miliona ljudi kada je reč o bezbednosti. Strogo poštovanje mera bezbednosti i transparentnost u svim okolnostima od ključnog su značaja za vraćanje poverenja u nuklearnu energiju“, kaže Amano.
Yukiya Amano / IAEA / Atomenergiebehörde (Foto: AP)

Jukio Amano

Amano je saopštio da situacija u elektrani Fukušima ostaje zabrinjavajuća. Iako je najvažnije da se reaktori stabilizuju, Amano upozorava: „Moramo početi da procenjujemo i razmišljamo o svemu što se dogodilo“.
Nuklearna bezbednost nacionalno, a ne međunarodno pitanje
Dobra prilika za to je Konferencija o proveri nuklearne bezbednosti koja je juče (4.4.) počela u sedištu Agencije u Beču. Cilj Konferencije je, pored ostalog, određivanje jedinstvenih standarda bezbednosti u nuklearnim elektranama i mera koje se preduzimaju u slučaju havarije.
Konvenciju su potpisale do sada 72 zemlje i one su obavezne da svake tri godine podnesu izveštaj o sprovođenju njenih ciljeva. Međutim, propisi sadržani u Konvenciji imaju, kako kažu u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, stimulativan karakter – njihovo sprovođenje stvar je svake države.
Volfram Tonhauzer, šef odeljenja za nuklearno i međunarodno pravo kaže da sprovođenje propisa ne može da se kontroliše ili nameće. „Ne sme se zaboraviti da je nuklearna bezbednost nacionalno pitanje i da je odgovornost za nju na svakoj državi, a ne na nekoj međunarodnoj instituciji. Dosadašnji sporazumi i konvencije baziraju se na toj premisi“, kaže Tonhauzer.
Što se Fukušime tiče, Agencija je upućena na informacije japanske vlade. Odgovor Amana na pitanje šta misli o odvođenju 11 miliona litara radioaktivne vode u more nije zvučao kao strogo pridržavanje mera bezbednosti, niti je delovao transparentno. Amano je rekao:
„Nemoguće je odgovoriti, jer ne znam kolika je visina zračenja, ali je to učinjeno da u more ne bi dospela još radioaktivnija voda. Mi smo poslali naše timove za merenje radioaktivnosti koji sarađuju sa japanskim vlastima. Tamo gde se voda uliva u more radioaktivnost je visoka, ali na udaljenosti od 30 kilometara niža je od dopuštene granice“.
Autori: Jerg Pas / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM