1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šta je muškarac i muškost?

U nemačkim bioskopima ovih dana počinje da se prikazuje film „Bikova glava“ (Bullhead) reditelja i scenariste Mihaela R. Roskama, koji se bavi veoma aktuelnom temom ubrizgavanja steroida životinjama.

Scena iz filma „Bikova glava“

Scena iz filma „Bikova glava“

Mladi farmer Džeki upustio se u saradnju sa hormonskom mafijom. Diderik, njegov prijatelj iz detinjstva špijunira za policiju. Njih dvojicu spaja stara tajna koja je za svakog od njih imala teške životne posledice. Reditelj Roskam je, u bukvalnom smislu, napravio mračan i muški filmski prvenac. Kadrovi sela u kome se odvija radnja su tamni, a likovi su zatvorenici svojih strasti. Glavni junak se polako transformiše u bika zato što se kljuka hormonima, pokušavajući da nadomesti manjak testosterona nakon što mu je u detinjstvu jedan dečak udarcem kamenom uništio testise. Hormonska mafija te iste hormone ubrizgava stoci kako bi što brže napredovala i postala deblja. Uzbudljivi scenario je ovom filmu omogućio kandidaturu za Oskara.

Hormonska mafija

Reditelj Roskam je nakon nekoliko međunarodnih nagrada za kratke filmove snimio prvi dugometražni film. Na pitanje novinara o razmerama štete koju prouzrokuje hormonska mafija, on kaže da te razmere u prošlosti jesu imale zastrašujuće razmere. Nakon što je devedesetih ubijen jedan inspektor koji se bavio tom temom, članovi mafije su podvrgnuti strožijoj kontroli javnosti i države. Većina njih se protivila ubistvu, ne zato što oni nisu ubijali, nego zato što im nije odgovarala neželjena popularnost. Mada su se povukli, i danas postoji tvrdo jezgro koje bavi ilegalnom trgovinom, kaže reditelj.

Film se bavi zastrašujućim razmerama hormonske mafije

Film se bavi zastrašujućim razmerama hormonske mafije

„Bikova glava“ nije samo metaforički mračan film, sniman je tako da u njemu ne prosijava ni tračak svetlosti. Reditelj kaže da to nije slučajnost i da je snimajući film bio pod utiskom Rembranta.

Telo kao skladište

Telesnost u filmu je u prvom planu upravo zato što je reditelj hteo da prikaže čoveka koji koristi svoje telo kao skladište. Reč je o čoveku kod kojeg fizička jačina i brutalna spoljašnost prikazuju bit njegovog bića. U filmu je njegova spoljašnost pod utiskom njegove poremećene prošlosti. Njegov drug iz detinjstva je homoseksualac. Reditelj kaže da mu je ta činjenica dala mogućnost da se igra slikom o prijateljstvu i idejom o fatalnom muškarcu. Na toj ravni on postavlja pitanje šta je muškarac i muškost.

Autorka: Ž. Bašić-Savić
Odg. urednik: I. Đerković