Šta donosi Davos?
22. januar 2018.
Ovogodišnji moto Svetskog ekonomskog foruma glasi: "Stvoriti zajedničku budućnost u rascepkanom svetu" (Creating a Shared Future in a Fractured World). To zvuči kao pokušaj jasnog razgraničavanja od onih koji propagiraju populizam i nacionalizam. Jer globalna ekonomska elita koja se okuplja u Davosu posluje najradije prekogranično.
Ove godine je forum uokviren nacionalistima: Na ceremoniji otvaranja u utorak govori indijski premijer Narendra Mondi koji samog sebe opisuje kao hinudističkog nacionalistu, na zatvaranje u petak dolazi američki predsednik Donald Tramp koji se pak zalaže za protekcionističku politiku opisanu sloganom Prvo Amerika.
Nema protivrečnosti
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab ne smatra da je to protivrečno vrednostima foruma. Naprotiv, on Davos vidi kao idealno mesto da se za stolom okupe ljudi različitih pogleda: Ovde je reč o trgovini, zaštiti okoline, borbi protiv terorizma, poreskim sistemima i konkurentnosti. I vrlo je važno da je tu predsednik Tramp.
Prošle godine se kineski predsednik Ksi Đinping u Davosu predstavio kao zagovornik slobodne trgovine iako je njegova vlada sasvim otvoreno protekcionistička, jer štiti delove privrede od međunarodne konkurencije. Sada Tramp može iskoristiti priliku da okupljenoj eliti pojasni svoju politiku.
Veliki troškovi
Uostalom Tramp nije jedini predstavnik američke vlade koji dolazi - osam članova američke administracije stiže u Davos, među njima ministar spoljnih poslova Reks Tilerson. O troškovima putovanja nema zvaničnih navoda. Jedan švajcarski list procenjuje da troškovi iznose do 40 miliona američkih dolara i upućuje na to da je u pratnji Bila Klintona tokom njegove posete Davosu 2000. godine uključujući bezbenosno osoblje bilo ukupno 1500 ljudi.
Osim Trampa i Modija dolazak u Davos je najavilo oko 70 šefova država i vlada među kojima i nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, britanska premijerka Tereza Mej i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. Mi ovde praktično imamo evropski samit, kaže predsednik Svetskog ekonomskog foruma Norvežanin Borge Brende.
70 šefova država i vlada
Iz Afrike dolazi deset šefova država i vlada, sa Bliskog istoka devet, iz Latinske Amerike šest. Toliko ih nikada nije bilo, kaže Brende. Dolaze i šefovi skoro 40 međunarodnih organizacija, od UN, Svetske banke do Grinpisa i Oksfama.
Pored stotina zvaničnih i poluzvaničnih rundi razgovora u Davosu će prvi put biti organizovane i manifestacije zatvorenog tipa. Na ovim diplomatskim sednicama bi trebalo da se razgovara o kriznim žarištima, od Sirije, Koreje i Bliskog istoka do stanja na rogu Afrike.
Krivac za to što su sada u fokusu više političke teme bi mogao biti uticaj Borge Brenda. Bivši norveški ministar je u jesen 2017. godine imenovan za predsednika Svetskog ekonomskog foruma i od tada važi za naslednika Klausa Šaba, koji je forum osnovao 1971. godine, a u martu će napuniti 80 godina.
Čini se da je izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Filip Resler, bivši nemački ministar, zamenik kancelara i šef FDP-a, takođe gajio nade da postane Švabov naslednik. Ali, krajem 2017. godine on je saopštio da napušta forum i da će voditi fondaciju koja poseduje oko trećine deonica kineskog koncerna HNA.
Problemi globalizacije
Svetski ekonomski forum u Davosu važi doduše kao godišnji sastanak globalne ekonomske i političke elite, ali je to i prilika da se raspravlja problemima globalizacije: zagađenje okoline, pravedna raspodela dobara, nesigurna radna mesta i budućnost socijalnog sistema su neke od tema. Među 3000 učesnika su i brojni naučnici, čak 12 dobitnika Nobelove nagrade.
Danas postoji realna opasnost od kolapsa naših globalnih sistema. Ali, promene se ne dešavaju tek tako. U našim rukama je da poboljšamo stanje u svetu - i za to se zalaže svetski ekonomski forum, kaže Klaus Švab.
Tipično za Švaba: On opisuje aktuelnu situaciju kao izrazito ozbiljnu, bez tematizovanja odgovornosti onih koji se u Davosu redovno sastaju. Umesto toga on opis situacije koristi kao nešto čime argumentuje rastući značaj foruma.
Neki od veterena Davosa prvobitni značaj ovog susreta opisuju ovako: Posetom švajcarskim Alpima se štedi novac jer se zamenjuju višemesečna putovanja. Svi koji se nešto pitaju u svetu, okupe se na nekoliko dana u ovom snežnom švajcarskom selu.
Za političare koji učestvuju na forumu Davos ima dodatni šarm, jer se na kraju ovog skupa ne izdaju zajednička saopštenja o kojima se prvo mora mučno pregovarati. Oni jednostavno mogu da kažu da je to bila razmena mišljenja, koja, ako se slažete, ovaj svet makar ne čini gorim nego što jeste.