1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šta, ako...

Ovih dana obeležena je dvadeseta godišnjica takozvane string teorije, teorije prema kojoj su osnovne čestice univerzuma sićušna, upletena trake, končići, a ne tačkaste čestice.

Pošto povezuje sve sile string teorija otvara mogućnost postizanja cilja kome je Ajnštajn uzaludno težio pola života. Naime, ukoliko je tačna mogla bi da posluži kao objašnjenje nekih od najvećih tajni fizike – recimo, porekla vremena i prostora u velikom prasku, big bengu, ili beskrajne gustine središta crnih rupa.

Tokom poslednje dve decenije string teorija postala je jedna od glavnih grana fizike.Nastojeći da osnuju sopstvene istraživačke centre, univerziteti se otimaju za fizičare i matematičare koji se bave tom teorijom.

Prošlog leta, u Aspenu, začetnici teorije Džon Švarc i Majkl Grin sa univerziteta Kembridž, koji su je pre dve decenije obznanili upravo u tom švajcarskom mestu, presekli su tortu na kojoj je pisalo ”Dvadeset godina prve revolucije koja je počela u Aspenu”.Ali, i dok su slavili zastupnici teorije priznavali su da i dalje ne znaju kako da je provere, pa čak ni šta ona zapravo znači.Zato je i cilj – objasniti sve karakteristike sveta – podjednako dalek kao što je uvek i bio.Medjutim, i dalje veruju da će, za sada, dvadesetogodišnje putovanje na kraju ipak dovesti do cilja.

”Razočaranje je to što uprkos svim uloženim naporima nema eksperimentalne potvrde ili obaranja string teorije”, kaže Endrju Strominger sa Harvarda, ali i dodaje:”S druge strane, dubina i lepota teorije, način na koji je povezala druga područja fizike i matematike nisu se mogli ni približno zamisliti pre dve decenije kada je začeta”.

Na neki način, priča o string teoriji i onima koji je slede već dvadeset godina počinje od onog klasičnog: ”šta ako”?

Šta ako osnovne čestice prirode i materije nisu sićušne tačkice kao što se smatra još od vremena starih Grka? Šta ako seme stvarnosti predstavljaju sićušni, izuvijani delići traka? I šta ako ono što deluje kao različite čestice – elektroni i kvarkovi – odgovara samo različitim načinima na koje vibriraju ti končići?

Zvuči jednostavno, ali ta mala promena u pristupu odvela je fizičare u matematički lavirint.String teorija deo je fizike 21.og veka koji je slučajno zalutao u dvadeseti vek, rekao je italijanski fizičar Daniele Amati.

Koreni string teorije su u donkihotovskim naporima iz sedamdesetih godina da se shvate takozvane jake sile koje povezuju kvarkove u čestice kao što su protoni i neutroni.Zašto u prirodi nikada nije primećen pojedinačan kvark? Možda zbog toga što su kvarkovi na krajevima končića, kažu zastupnici string teorije.To objašnjava zašto ne može da se vidi jedan kvark – nema trake sa samo jednim krajem.

String teorija privukla je mnoge fizičare zbog svoje matematičke elegantnosti, ali im je istovremeno stvorila problem, jer prema njoj postoje 26 dimenzija i niz čestica koji nemaju nikakve veze sa kvarkovima i jakim silama.

1974. te Švarc i francuski naučnik Žoel Šerk primetili su da jedna od tajanstvenih čestica o kojima govori string teorija ima svojstva u skladu sa zakonima gravitacije i shvatili da je na taj način premošćen najveći jaz u fizici.Fizičari su decenijama pokušavali da pomire hirovita pravila poznata pod imenom kvantna mehanika, koja odredjuje ponašanje atoma,sa Ajnštajnovom generalnom teorijom relativiteta koja govori o tome kako gravitacija oblikuje kosmos.

To znači da, ako bi string teorija bila tačna, ona ne bi bila samo teorija jakih sila, nego teorija svih sila.”Odmah sam shvatio da vredi da tome posvetim život”, izjavio je Švarc.

Proučavanja crnih rupa jedan je od najvećih trijumfa string teorije.Prema Ajnštajnovoj teoriji, one su rupe bez dna u vremenu-prostoru koje halapljivo gutaju sve što im se približi, uključujući i svetlost.Prema string teoriji crne rupe su gust splet končića i membrana.

Drugi veliki uspeh teorije jeste otkriće da oblik, topologija, kosmosa nije fiksirana, nego je podložna promenama.Kosmos čak može da se cepa i razdvaja.

Kritičari teorije imaju svoje argumente – glavni je: ne postoji nijedan eksperimentalni dokaz o postojanju traka, nema čak ni jednog eksperimentalnog pokazatelja da je teorija pogrešna.Taj raskorak izmedju teorijskih spekulacija i eksperimentalne stvarnosti naveo je neke naučnike na zaključak da je string teorija koliko nauka, toliko i filosofija i da je odvratila pažnju i energiju mnogih fizičara od drugih tema, možda mnogo više vrednih pažnje.

Za sada, najveći trijum string teorije ostaje onaj prvi – povezivanje Ajnštajnove božanske gravitacije koja oblikuje kosmos sa kvantomskim ping-pong mečom slučajnosti unutar nje.