1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta žele Poljska, Francuska, Holandija i Velika Britanija?

Pred samit EU - Nemačka želi da spasi glavne tačke dosadašenjeg teksta ustava, ako ni zbog čega a ono zbog toga što su ga ratifikovale 18 od 27 zemalja.

default

Jedna od tih glavnih tačaka je budući postupajk glasanja u savetu ministra, koji bi, po novom ustavu, trebalo da se pojednostavi i bude transparentniji.

Umesto trostruke većine uvedene u Nici na osnovu broja država ,značaja glasova i broja stanovnika - ubuduće bi odlučujuća bila takozvana dvostruka većina – 55 odsto članica i 65 odsto stanoviništva Evrope.

Time bi se znatno otežalo organizoavnje manjina koje blokiraju proces odlučivanja.

Posle višegodišnjeg odugovlačenja 2004. su sve vlade prihvatile dvostruku većinu, potpisavši nacrt ustava.

Zbog toga je Nemačka kao predsedvajuća EU zaprepašćena time što Poljska ponovo čitavu stvar dovodi u pitanje.

Poljska minisitarka spoljnih poslova argumentuje da potpisi iz 2004. više ne važe jer nacrt ustava nije prošao i da je ponovo reč o promenama sporazuma iz Nice, koji je navodno bolji za Poljsku..

Kako bi se smanjio uticaj mnogoljudnih zemalja ,kao što je na primer nemačka , Poljska ne želi da se za većinu računa apsolutni broj stanovnika već kvadratni koren drugog dela dvostruke većine.

Taj predlog odbacilo je 25 zemalja članica.Samo je Češka pokazala interesovanje izjavivši da Posljku ne teba ostaviti samu.

Diplomate EU su ukazale da je svadja oko postupka glasanja i onako veštački nastala jer u Savetu Minjsitra veoma retko dolazi do nadglasavanja. Odluke se najčešće donose konsezusom ili velikom većinom. Kada je reč o veoma važnim pitanjima ili o budžetu – zemlje članice imaju pravo veta.

Osim Poljske svoje želje za promenu ustava su formulisale i Velika Britanija , Francuska i Holandija – sve zahtevi koji se po mišljenju Nemačke mogu regulisati na ovom samitu.

Velika Britanija hoće da odbaci povelju osnovnih prava i sebi stvori mogućnost da u odredejnim oblastima bude izuzeta iz zajedničkih odluka.Pravni sistem Velike Britainje mora ostati netaknut – inače će i evro –skeptični Britnaci morati da glasaju o ustavu.Rezultat takvog jednog referenduma bi bio krajnje neizvestan.

Vlada Holandije insistria na tome da se ovlašćanja iz oblasti pravosudja i unutrašanje politike ne prenose još više na Brisel. Kriterijumi za pristup novih članica trebalo bi da budu zacrtani ustavom. Osim toga državni simboli EU- dakle himna i zastava -bi trebalo da nestanu u novom ustavu.

Francuska se zalaže za sažetiji ustav ,bez povelje osnovnih prava, u kojem bi bile sadržane samo institucionalne reforme.

Velika Britanija želi takodje da budući ministar spoljnih poslova ima što manje ovlašećnja.Uvodjenje ove funkcije je takodje jednoglasno dogovoreno 2004.

U Londonu kažu da probelm ne predstavljaju samo ovlšćenja budućeg minsitra nego i samo ime funkcije.To navodi na pomisao da bi mogla da postoiji i nekakva vlada EU - a to ne želi niko u Velikoj Britaniji.

Za sada većina članica odbacuje mogućnost da se rešavanje spornih pitanja odloži za konferenciju na višem nivou. Takva jedna konferencija bi bila mogućnost da se izbegne neupeh samita i da se Poljskoj da još par meseci da razmisli.

  • Datum 20.06.2007
  • Autor B.Riegert
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAJv
  • Datum 20.06.2007
  • Autor B.Riegert
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAJv