Šta će biti sa Avganistanom? | Politika | DW | 06.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šta će biti sa Avganistanom?

U Avganistanu su u subotu, 5. aprila, odžani predsednički izbori. Ko god preuzme ovu funkciju, očekuje ga mnoštvo izazova, a pre svega bezbednosna situacija, nakon najavljenog povlačenja američkih snaga.

Godina 2014. je sudbonosna godina za Avganistan. Za nekoliko meseci, nakon više od 12 godina, završava se mandat međunarodnih trupa u toj zemlji. SAD se pribojavaju boje će se bezbednosna situacija pogoršati. Zbog toga Vašington čini sve kako bi sa Avganistanom postigao sporazum o bezbednosti, koji do sada nije nailazio na preterano mnogo razumevanja u Kabulu. Međutim, ukoliko bi do dogovora došlo, oko 10.000 pripadnika međunarodnih snaga moglo bi i dalje da ostane u zemlji. Na prvom mestu je reč o vojnicima SAD, ali i iz zemalja članica NATO.

Loja Džirga, plemenska skupština u Avganistanu koju čini 2.500 plemenskih starešina dala je načelnu saglasnost za postizanje takvog sporazuma. Međutim, avganistanski predsednik Hamid Karzai i dalje odbija da stavi potpis na „Bilateralni sporazum o bezbdnosti“. Odluka je razumljiva, ukoliko je Karzai zapravo svom nasledniku želeo da prebaci odgovornost. Ipak, sporno je u kojoj meri su predsednički kandidati, među kojima je budući šef države, manje kritični prema prisustvu stranih trupa u zemlji.

Pretnje iz Vašingtona i Brisela

Nezadovoljstvo Vašingtona zbog Karzaijevog stava prilično je veliko. Američki predsednik Barak Obama zapretio je da će u slučaju, da se ne potpiše sporazum, do kraja 2014. godine u potpunosti povući američke trupe. Međutim, još teže posledice imalo bi eventualno smanjenje finansijske pomoći ovoj zemlji. Procenjuje se da troškovi avganistanskih snaga bezbednosti godišnje iznose oko četiri milijarde dolara. Veći deo novca dolazi upravo iz SAD.

I NATO vrši pritisak na Kabul. Odlazeći generalni sekretar Anders Fog Rasmussen najavio je da će sve trupe Severnoatlanske alijanse biti povučene do kraja decembra u slučaju da sporazum ne bude potpisan.

Sumnja u sposobnost policije

Bez obzira na manje uspehe na društvenom, političkom i privrednom planu, Karzai iza sebe ostavlja zemlju u kojoj je bezbednosna situacija i dalje napeta. Prema informacijama Ujedinjenih nacija, broj ubijenih civila u 2013. Godini se, u odnosu na godinu dana ranije, povećao za 14 odsto.

Avganistanske snage bezbednosti navode da su u borbi protiv talibana ostvarila značajan uspeh. Međutim, stručnjaci sumnjaju u to i navode da policija i vojska bez međunarodne pomoći nisu u stanju da se staraju o bezbednosti na kompletnoj teritoriji ove zemlje.

Avganistanska vojska i policija se i dalje suočavaju sa problemima u sopstvenim redovima: zloupotreba droga, nepismenost i dezertiranje, uobičajene su pojave. „Policija bi trebalo da kotroliše jedan od najugroženijih regiona u svetu“, smatra Mihael Kugelman, stručnjak za južnu Aziju u „Woodrow Wilson International Center for Scholars“ iz Vašingtona.

Talibani i Al Kaida

Najveća pretnja za bezbednost u zemlji i dalje su talibani. Nakon smanjenja ili potpunog povlačenja međunarodnih trupa, talibani bi prema mišljenju Kugelmana mogli da izvrše pritisak na vladu i time uvećaju svoj politički uticaj. Vrlo je verovatno da će talibani i dalje pokušavati da smene avganistansku vladu.

Jedan od bezbednosnih rizika je svakako i Al Kaida. Ta teroristička mreža je u Avganistanu doduše oslabljena, ali i dalje deluje u ovoj zemlji. Al Kaida je posebno jaka u susednom Pakistanu. „Ako se bezbednosna situacija u Avganistanu pogorša i ako talibanima pođe za rukom ponovo da dođu na vlast, onda bi trebalo da zabrinemo zbog moguće Al Kaidinog `varkrsnuća`“, napominje Kugelman.

Kristijan Berg Harpviken, direktor Institua „Peace Research“ u Oslu (PRIO) kaže da bi trebalo imati na umu novu generaciju mladih radikalnijih boraca. Takvi talibani su u međuvremenu uspeli da se pozicioniraju i u rukovodećim strukturama.

Sudbonosni izbori?

„Predsednički izbori su odlučujući za budući pravac talibana“, tvrdi Kugelman. Osim toga, nova vlada mora da uveriti Avganistance da će efektivnije raditi i biti manje korumpirana od prethodne. „Ako većina Avganistanaca ima takvo mišljenje o vladi onda će ustanicima biti teže da regrutuju nove članove. Tako će biti slabiji“, dodaje Kugelman.

Avganistanske vlasti su saopštile da tokom glasanja u subotu (5.4) nije bilo većih incidenata, a ni napada talibana koji su pretili da će učiniti sve da poremete tok izbora. Predsednik SAD Barak Obama je nakon zatvaranja glasačkih mesta izjavio, da je održavanje predsedničkih izbora u Avganistanu još jedan veliki i važan događaj za tu zemlju. Obama je podvukao da je izlaskom na izbore avganistanski narod preuzeo punu odgovornost za svoju zemlju pošto SAD sa saveznicima postepeno povlače svoje trupe. On je takođe čestitao milonima Avganistanaca, koji su se suprotstavili pretnjama talibana i ipak, u velikom broju, izašli na birališta.

Autor: Gabriel Dominguez / ms
Redakcija: Jakov Leon