1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Špigel: U toku pripreme za najveću EU misiju u istoriji

Rasprava o školskom sistemu u Nemačkoj, poseta pape Americi, kineski nacionalisti negoduju zbog francuskih demonstranata, neke su od tema u nemačkim listovima danas.

Plasnikova, Solana i Rupel

Plasnikova, Solana i Rupel

Nedeljnik „Špigel“ piše da su u toku pripreme za do sada najveću misiju u istoriji EU. 2.200 stručnjaka ima zadatak da od Kosova stvori pravnu državu. Svim analizama o situaciji na Kosovu jedno je zajedničko. One daju sliku jednog društva klanova, u kome je nekolicina kriminalaca sopstveni narod pretvorila u taoce, uz prećutnu saglasnost birokrata iz Evrope i ostatka sveta koji se predstavljaju kao prosvetitelji, piše „Špigel“.

Tamo ih, devet godina posle završetka rata, očekuje zemlja kojom vladaju korupcija i organizovani kriminal, navodi "Špigel". U opširnoj reportaži navodi se da "u najmlađoj državi u Evropi vlast nije u rukama naroda već kriminalnih klanova" i istovremeno se kritikuje međunarodna zajednica jer samo posmatra zbivanja na Kosovu.

Autor "Špigela" navodi da je međunarodna zajednica od 1999. godine za Kosovo potrošila 33 milijarde evra, što je 1.750 evra godišnje po stanovniku. To je, kako se ukazuje, 160 puta više nego prosečni iznos pomoći po glavi stanovnika za sve zemlje u razvoju.

"Analize o stanju na Kosovu imaju jednu zajedničku stavku - u svima se daje slika klanovskog društva, u kojoj šačica kriminalnih vođa sopstveni narod drži kao taoca. Uz tolerisanje birokrata iz Evrope i ostatka sveta koji nastupaju pod zastavom prosvetiteljstva", navodi "Špigel".

Ukazuje se da specijalni istražitelji UN za organizovani kriminal nemaju šansi da postignu bilo kakav uspeh, jer se "drvenim mačevima bore protiv teško naoružanog protivnika".

"Od 2005. i 2006. godine, kada su lokalni službenici ušli u sastav kosovske policije, odjednom više nismo našli ni jedan jedini gram heroina. Naši obaveštajci i ubačeni istražitelji su odustali od posla. Od tada bukvalno ne znamo više ništa", citira nemački magazin jednog inostranog istražitelja u oblasti borbe proitiv organizovanog kriminala.

List piše da "kroz Kosovo prolazi centralni balkanski put za šverc droge, od 1999. pred očima svetske policije", kao i da "prema navodima Europola bande organizovanog kriminala kosovskih Albanaca kontrolišu 80 odsto šverca u pojedinim zemljama severne Evrope i 40 odsto u zapadnoj Evropi".

Političari su se saglasili da uvedu šestogodišnju osnovnu školu u Hamburgu koja će važiti za svu decu, a to bi moglo da otvori novu raspravu o strukturi školskog sistema u Nemačkoj. Jer deca se tamo rano, već nakon četvrtog razreda osnovne škole, odlučuju za srednjoškolsko usmerenje. Praksa koja postoji još jedino u Austriji. „Ziddojče cajtung“ piše da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj još jednom opomenula Nemačku da pomeri vreme kada se učenici razdvajaju i odlučuju za neku od srednjih škola, kako bi time poboljšala šanse za obrazovanje, pre svega dece iz siromašnih porodica. I mnogi pedagozi se žale da su četiri godine prekratke, i da je pritisak na decu ogroman još u trećem razredu, kako bi uspeli da upišu gimnaziju. Inače šestogodišnja osnovna škola već postoji u Berlinu, i istraživanja su pokazala da je tamo uticaj roditelja na školski uspeh jednog 15-ogodišnjaka mnogo manji nego u ostalim saveznim pokrajinama, što za sobom povlači i lošije rezultate.

„Ziddojče cajtung“ piše da je sa naučnog stanovišta nemoguće odlučiti se jednoglasno za četvorogodišnju ili šestogodišnju osnovnu školu, ali da praksa drugih zemlja u kojima osnovna škola traje šest ili više godina, na primer u Švajcarskoj, Finskoj ili Kanadi, pokazuje da tamo učenici imaju vrlo dobar ili čak odličan uspeh u školi.“

„U Americi – kod kuće“, naslov je teksta u „ Frankfurter algemajne cajtungu“ koji piše o poseti pape Americi. I zaista se papa Benedikt XVI tokom svoje posete Americi osećao kao kod kuće. Vidno je uživao poštovanje koje mu je ukazano, kao i simpatije. A naklonost su mu pokazali i oni koji nisu katolici. Evangelisti, koji čine većinu američkog stanovništva, dočekali su papu otvorenih srca, piše „Frankfurter algemajne cajtung.“

A „Tagescajtung“ piše da su kineski nacionalisti ljuti na Francusku. Jer u Parizu su održani najmasovniji protesti za podršku Tibetu. A predsednik Sarkozi još uvek nije odlučio da li će prisustvovati otvaranju Igara u Pekingu. Uz to se priča da supermarket Karfur podržava nezavisnot Tibeta. Vlada u Pekingu je najpre dozvolila nacionalistima da izraze nezadovoljstvo. Ranije je Peking, tokom antiameričkih protesta 1999. i antijapanskih protesta 2005, dopuštao izlive narodnog besa, pa čak ih i podsticao. Kina svoj legitimitet vlasti bazira na privrednom rastu i sebe vidi kao čuvara nacionalnog jedinstva. Prema doktrini samo komunisti mogu ponovo da uspostave istorijsku moć Kine. Državni nacionalizam se koristi narodnim nacionalizmom, ali mora i da ga se plaši. Jer on može brzo da se okrene protiv sopstvenog režima“, piše „Tagescajtung.“

  • Datum 21.04.2008
  • Autor Ivana Ivanović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DlTr
  • Datum 21.04.2008
  • Autor Ivana Ivanović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DlTr