1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Španske banke pod finansijskim kišobranom

Španija namerava da se skloni pod finansijski štit Evropske unije. Tom prilikom po prvi put bi trebalo da se primeni klauzula o specijalnoj pomoći bankama.

Iako je novac namenjen bankama, zvaničan zahtev za finansijsku pomoć mora da podnese španska vlada. Jer, pravila aktuelnih fondova za spas evra EFSF kao i buduće trajnog mehanizma stabilizacije ESM ne predviđaju da banke same mogu da im se obraćaju. No, i jedan i drugi fond predviđaju mogućnost dodeljivanja kredita državi, da bi ona tako mogla da sprovede rekapitalizaciju svojih banaka.

„Želimo da u drugoj polovini jula postignemo saglasnost, u zavisnosti i od glasanja u nacionalnim parlamentima, oko toga da Španija krajem meseca dobije prvu isplatu od 30 milijardi evra koja bi joj poslužila kao zaštitni zid“, najavio je šef evrogrupe Žan Klod Junker.

Španski ministar Luis de Guindos (levo) i šef evrogrupe Žan Klod Junker

Španski ministar Luis de Guindos (levo) i šef evrogrupe Žan Klod Junker

Junker je saopštio i da je evrogrupa odlučila da Španiji da godinu dana više da koriguje svoj budžetski deficit. Dakle, novi cilj ona mora da ostvari 2014. godine. No, same banke će tek u doglednoj budućnosti moći da dobijaju pomoć fonda ESM. Da bi do toga došlo, potrebno je da najpre proradi centralizovan nadzor nad bankama evrozone. Sam Žan Klod Junker je rekao da će tako pomoć koja se sada dodeljuje državi kasnije moći da se pretoči u direktne finansijske injekcije Evropskog stabilizacionog mehanizma bankama.

Centralni nadzor?

Ministri finansija evrozone su izrazili spremnost da Španiji garantuju pomoć od ukupno 100 milijardi evra. Međunarodni monetarni fond je procenio da je španskim bankama trenutno potreban kapital od bar 40 milijardi evra, i da je to donja granica potrebne sume. Kako god bilo, za vraćanje te sume će morati da garantuje španska država. Osim toga, to vraćanje nije povezano sa tako strogim uslovima kao u slučaju Grčke, ali reforma bankarskog sektora će biti neizbežna.

Što se tiče centralnog nadzornog organa za evrozonu, nemački ministar finansija Volfgang Šojble upozorava da ne treba gajiti prevelika očekivanja: „Kada se uspostavi i počne da funkcioniše centralni nadzor, to će biti telo koje donosi određene odluke, ali ne treba stvarati nesporazum tvrdnjama da će već zua par meseci biti moguć direktan kontakt banaka i fondova kao što je ESM.“

Dok se to ne desi, trojka formirana od Evropske centralne banke, Komisije EU i Međunarodnog monetarnog fonda će nadgledati reforme u Španiji.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković