Španija na testu | Evropa | DW | 02.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Španija na testu

Evropske zemlje pogođene krizom ove jeseni će morati da sprovedu oštre mere štednje. Španska vlada je, uprkos brojnim protestima, najavila nov paket štednje. Sada je poznato i kolika je pomoć potrebna posrnulim bankama.

U vremenima krize ljudi se hvataju za slamku. Upravo zato je u Španiji kao dobra vest primljena činjenica da je većina banaka prošla tzv. stres-test. On je u Španiji sproveden po nalogu Ministarstva ekonomije i Centralne banke. Cilj je bio da se utvrdi visina pomoći za oslabljene finansijske institucije.

Stres-test je preduslov za dobijanje pomoći od 100 milijardi evra od Evropske centralne banke, što je sa EU dogovorena u junu. Nakon višemesečnog testiranja rezultati su poznati. Bankama je potrebna novčana injekcija u visini od 60 milijardi evra. Kao što se i očekivalo najveća pomoć potrebna je konzorcijumu „Bankia“. Ta četvrta po veličini finansijska institucija u Španiji potražuje 24 milijarde evra.

Daniel Gros: Postoje i banke koje krizu mogu da prevaziđu sopstvenim snagama

Danijel Gros: Postoje i banke koje krizu mogu da prevaziđu sopstvenim snagama

Postoje i banke koje, kako rezultati pokazuju, krizu mogu da prevaziđu sopstvenim snagama. Danijel Gros direktor „Centra za evropske političke studije“ kaže da to nije iznenađenje: „Poznato је da međunarodne banke imaju problema sa poslovanjem u Španiji, ali u inostranstvu zarađuju dovoljno da poravnaju dugove.“

Ograničenje novih zaduženja

Pomoć bankama spojena je sa nadom da će rekapitalizovane banke napokon ponovo biti u mogućnosti da kompanijama odobravaju kredite za neophodne investicije. Štefan Šnajder iz nemačkog instituta „Dojče bank riserč“ (DB Research) sumnja u ispunjavanje tog plana. Naime, uz kredite uvek idu i potraživanja. A fenomen krize u Španiji i jeste u tome što su privatni sektor, preduzeća i domaćinstva u celini veoma zadužena, više od 200 procenata bruto domaćeg proizvoda: „Tendenciju novih zaduživanja trebalo bi do daljeg ograničiti“, kaže Šnajder. Upravo zato nije verovatno da bi španska ekonomija uz pomoć novih kredita mogla brzo da se oporavi.

Do konkretnog spasavanja banka je ionako još dug put, a do direktne pomoći Evropske centralne banke potrebno je ispunjavanje nekih preduslova. Evropski mehanizam za spas evra (ESM) kao institucija, prvo mora da se uspostavi i verovatno može da bude operativan krajem oktobra. Osim toga, ne postoji centralna evropska kontrola, što je zatraženo na samitu EU u junu. Bankarski nadzor treba očekivati tek u januaru. Nije razjašnjeno ni pitanje sa kojom vrstom kontrole će biti uslovljeno dobijanje finansijske podrške. Španija želi da slobodno raspolaže sredstvima, a donatori, poput Nemačke, zahtevaju da se banke drže na kratkom lancu.

Protesti protiv politike štednje

Protesti protiv politike štednje

Cela Španija na testu

Međutim, nije samo bankarski sektor na testu. Cela Španija je podvrgnuta testu stresa. 28.09. vlada je u nacrtu budžeta za 2013. najavila nove mere štednje. Uprkos protestima opozicije, sindikata i velikog dela građana, u vlasti u Madridu nameravaju da u budžetu uštede dodatnih 40 milijardi evra.

Uvek je teško upravljati stanjem u zemljama čiji regioni imaju puno toga da kažu, kaže ekonomista Danijel Gros: „Ne treba preterivati, visina zaduženja u španskim provincijama je odavno uključena u brojke koje su prikupljene na evropskom nivou. Na evropskom nivou uvek se razgovara o budžetskom deficitu celokupne države.“

Autori: Ralf Bozen / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković