Španija štedi, narod na ulicama | Evropa | DW | 30.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Španija štedi, narod na ulicama

Španska vlada suočena je sa vrućim prolećem. Iako bes građana zbog mera štednje raste, u planu su novi rezovi. Sindikati su zbog toga pozvali na generalni štrajk.

Ovog petka (30.3.) će to biti i zvanično. Premijer Španije Marijano Rahoj predstaviće budžet za sledeću godinu. Zagarantovani su oštri rezovi, jer se ta zemlja prethodnih godina mnogo više zadužila nego što je to bilo planirano. I zbog toga će vlada u Madridu, a prema izričitim željama Evropske komisije, prošlogodišnji deficit od 8,5 procenata bruto društvenog proizvoda pokušati da smanji na tri odsto u 2013. godini. Španija mora u naredne dve godine da uštedi 60 milijardi evra, a Rahoj govori o usvajanju „veoma oskudnog budžeta“.

Premijer Španije Marijano Rahoj

Premijer Španije Marijano Rahoj

Povećanjem poreza, smanjenjem plata i otpuštanjem radnika u javnom sektoru, u budžet bi u 2012. godini trebalo da se slije 35 milijardi evra. Time bi Španija dostigla samo polovinu zacrtanog cilja. Državni službenici i poreski obveznici bi u tom slučaju morali da pritegnu kaiš. Sindikati su odmah reagovali pozivom na 24-časovni generalni štrajk koji je počeo u četvrtak (29.3.).

U igri je zapravo mnogo toga. Ako četvrta najveća ekonomija evro-zone ne bude uspela da zauzda svoje dugove, postoji opasnost da kriza izmakne kontroli. Jer, ako se uzme u obzir to da je španska privreda više nego duplo veća od irske, grčke i portugalske privrede zajedno, to bi značilo da bi Fond za spas evra mogao da bude dobrano preopterećen.

Strah od socijalnog pada

Nasilje na ulicama Barselone

Nasilje na ulicama Barselone

Ušteda u budžetu deo je sveobuhvatnog reformskog paketa, koji zapravo na probu stavlja socijalni mir u zemlji. Proteklih nedelja hiljade ljudi u mnogim gradovima Španije ponovo su izašle na ulice. U Barseloni i Valensiji čak je došlo i do nasilja. Sve su to znaci da je strah od ekonomskog i socijalnog propadanja obuzeo veliki deo građana Španije i da „izuzetno agresivne reforme“, kako ih je javno nazvao ministar privrede Luis de Gindos, postepeno menjaju društvo.

Suština reformskog programa jesu promene na tržištu rada. U to se ubraja lakše otpuštanje radnika kao i fleksibilnost preduzeća. Kompanije će dobiti poreske olakšice, i imaće pravo da radnike drže na probnom radu u trajanju godinu dana i da ih nakon toga otpuste bez otpremnine. I u obrazovanju i u zdravstvenom sektoru takođe će doći do ukidanja radnih mesta.

De Gindos je, najavljujući program reformi, istakao da će se za mlade otvoriti nova radna mesta. A upravo su mladi - studenti i srednjoškolci, protestovali protiv tih planova. Međutim, uprkos svim kritikama i svoj nesigurnosti, španska vlada mora da ostane na kursu programa štednje, jer bi u protivnom ugrozila svoj kredibilitet i kod Evropske unije i na finansijskim tržištima.

Samo pre nekoliko godina, Španija je važila za zemlju turističkog buma. Onda su se naprasno naduvane cene nekretnina, a i sama privreda, rasprsle kao mehur od sapunice. Bio je to udarac od kojeg se zemlja još nije oporavila. Zbog toga što su, potom, mnoge kompanije bankrotirale, Španija je zapala u duboku ekonomsku krizu. Od tada mnogi Španci pogled upiru u pravcu neizvesne budućnosti. Pedeset procenata mlađih od 25 godina je bez posla, a ta tendencija je u porastu. Zato ne iznenađuje činjenica da mnogi Španci svoju sreću pokušavaju da pronađu negde u inostranstvu.

Autori: Ralf Bozen / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković