Šlog ne pita za godine | Mozaik | DW | 08.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Šlog ne pita za godine

Čak i kada su simptomi relativno jasni, ni lekar neće prvo da pomisli na moždani udar ako je pred njim mališan od desetak godina. Ali moždanih udara ima sve više i kod starih i kod mladih.

Vanesa se budi i shvata da ne može da pomeri svoju levu ruku, ni nogu. „Pomislila sam da nešto nije u redu sa mnom. Nekako mi se uspavala leva strana“, objašnjava ona. Ipak, uskoro joj je bilo jasno da je doživela šlog. Vanesa sada ima 28 godina, ali do kraja života će se sećati tog jutra u septembru 2006.

Vanesa nije izuzetak. To pokazuje studija „Global Burden of Disease“ iza koje stoje Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka. U tom istraživanju se još od 1990. prate najčešća oboljenja. Rezultat: broj slučajeva šloga se povećao na svetskom nivou za 68 odsto u poslednjih 20 godina, a broj ljudi koji umiru od šloga za 26 procenata.

I kontraceptivne pilule povećavaju rizik

„Preventiva, dijagnostika i tretman su danas bolji“, objašnjava predsednik Nemačkog društva obolelih od šloga Gerhard Haman. To se pre svega odnosi na razvijene zemlje kao što su Nemačka i druge zemlje na zapadu Evrope i u Severnoj Americi. Zemlje gde ljudi manje zarađuju imaju drugačiju situaciju. „Upravo u istočnoj Aziji, u Kini, Koreji, Tajlandu i Vijetnamu postoji veliki broj obolelih od šloga. Procene iz 2010. pokazuju da je te godine bilo 16,9 takvih slučajeva.“

Šlog sve češće pogađa i mlade ljude. Za osobe između 20 i 64 godina, verovatnoća da će doživeti moždani udar povećala se od 25 na 32 odsto u poslednje dve decenije. Globalno gledano, svaki dvadeseti slučaj šloga pogađa decu i mlade.

Symbolbild Rauchen EU Lobby

Pušenje je jedan od osnovnih uzroka šloga – naročito u kombinaciji sa antibebi-pilulama

Studija ne izučava razloge za taj trend. Po Hamanovom gledištu, radi se o različitim faktorima. „Prekomerno pušenje, uzimanje sredstava koje sprečavaju ovulaciju kod žena, prevelika telesna težina i uzimanje droga, na primer kanabisa, ekstazija, kokaina i amfetamina mogu da izazovu šlog.“ Kada se posmatraju statistike za pacijente mlađe od 45 godina, njih 10.000 svake godine doživi šlog samo u Nemačkoj.

Premlad za šlog?

Vanesa veruje da se kod nje uzroci mogu objasniti kombinacijom pilula za kontracepciju i pušenja. Ona je prestala i sa jednim i sa drugim. Na sreću, nakon moždanog udara nije imala problema sa govorom i mogla je da pozove hitnu pomoć. „Oni su naravno pitali koliko godina imam, da li imam problema sa leđima, sa nekim kičmenim pršljenom. Tako ponekad dolazi do paralize. Pitali su me i da li uzimam droge“

Radnici hitne pomoći dobro su procenili situaciju. Vanesa je dospela u odeljenje za šlog u obližnjoj bolnici gde su 24 časa dnevno pažljivo pratili njeno stanje. Moždani udar kod tako mlade osobe ipak nije svakodnevna pojava.

Mladi ljudi imaju fleksibilinije krvne sudove, objašnjava Haman. „Pukotine u krvnim sudovima mogu da se jave zbog mehaničkog opterećenja, zbog udarca u vrat, zbog pogotka lopte u glavu, zbog saobraćajne nesreće ili pada sa bicikla. A one zatim mogu da izazovu šlog.“

Svake godine u Nemačkoj oko tri stotine dece doživi šlog. Dijagnoza je uglavnom teška. „Kada pred lekara dođe jedan osmogodišnjak, lekar ne pomisli najpre na šlog“, objašnjava Haman.

I oporavak od bolesti teče drugačije, jer su krvni sudovi uglavnom potpuno zdravi. „Dešava se da skeniranje dece pokaže da su preživeli kompletan moždani udar, a da to u njihovom svakodnevnom životu bude jedva primetno. Takav udar bio bi dovoljan da trajno parališe jednu stranu tela odraslog čoveka. Deca poseduju izuzetne mogućnosti regeneracije“, kaže Haman. Naravno, ima i dece koja nemaju toliko sreće.

MRT Bild Kopf

Magnetnom rezonansom utvrđuje se da li je došlo do šloga

Sačekaćemo još nekoliko nedelja

Liza je doživela moždani udar sa samo šest nedelja starosti. Danas ima 14 godina i aktivna je na internet-stranici „Šaki“ (Grupe za samopomoć dece koje su preživela šlog). Ona pati od oduzetosti desne strane. „Da bih mogla i dalje da treniram svoju desnu stranu, dva puta nedeljno idem na gimnastiku i već tri puta sam bila u klinici za rehabilitaciju. U slobodno vreme šetam sa Lakijem, psom moje bake.“

Lizina majka, Brita Nikolej jedna je od dve žene na čelu organizacije „Šaki“ koja se bavi savetovanjem pacijenata i njihovih roditelja. Ona zna da se i dijagnoza često daje odoka. „Lekari u klinici su nam na početku rekli: vaše dete je samo naduto. Tada imaju grčeve i mnogo plaču.“

Ali Brita Nikolej nije odustajala. Nekoliko dana kasnije ponovo je dovela svoju ćerku na kliniku. Ultrazvuk je pokazao oštećenje mozga. „Tada su mi rekli: pogledaćemo i sačekati razvoj situacije narednih nedelja i meseci“ Ona tvrdi da je sve morala sama da organizuje, uključujući i fizikalnu terapiju.

Ponovo u sedlu

A Vanesa? Ona i dalje ima laki spasticitet u levoj ruci i u levoj nozi, ali joj to mnogo ne smeta. Pre moždanog udara bavila se uzgojem konja. „Imala sam cilj da se iz invalidskih kolica vratim u štale i u tome sam uspela“, kaže ona. Ipak, na svom starom zanimanju provela je samo još dve godine, jer je hladnoća u štalama postala veliki problem. „Prilično brzo sam dobila promrzline na rukama i nogama, zato što nemam potpuno normalnu regulaciju telesne temperature.”

Vanesa danas radi u knjigovodstvu. Ona od 2011. preko platforme „Helpedija“ sakuplja donacije za mlade koji su doživeli šlog. Tri puta nedeljno bavi se sportom: vozi bicikl, pliva i pešači. „Veoma sam aktivna i dobro se zabavljam dok vežbam. Jednostavno, umem to da cenim.“

Autori: Gudrun Hajse / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković