1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Škoti i Katalonci gledaju u Kosovo

Sud je izneo svoje mišljenje o Kosovu, a separatisti širom sveta su odluku pozdravili. Naša redakcija se raspitala kod boraca za nezavisnost Škotske i Katalonije da li je mišljenje MSP zamah za nezavisnost tih regiona?

Natpisi na galskom širom Škotske

Natpisi na galskom širom Škotske

Velika Britanija je među prvim evropskim državama priznala nezavisnost Kosova. Međutim, i sama ima problema sa separatističkim tendencijama unutar kraljevstva, pre svega u Škotskoj. Od 2007. godine, manjinsku vladu u tom delu kraljevstva ima Škotska nacionalna stranka, koja se bori za nezavisnost Škotske. Alin Smit, poslanik te stranke u Evropskom parlamentu smatra da je mišljenje MSP veoma značajna za Škote:

„Nismo očekivali da će Sud tako precizno definisati svoje mišljenje. Ova odluka jasno pokazuje da, ako jedan narod, u ovom slučaju narod Kosova, želi da bude samostalan, onda ima pravo i u skladu sa međunarodnim pravom da proglasi nezavisnost. Ova odluka jeste u vezi sa kosovskim stanovništvom, ali, mi koji imamo slične pretenzije, na odluku suda gledamo sa puno interesovanja. Jer ona dolazi od pravnog organa koji je istakao mogućnost samoopredeljenja“, kaže Smit.

Ipak, on naglašava da Škotska i po Ustavu Velike Britanije ima pravo na otcepljenje: „Ako budemo imali referendum i ako naš narod izglasa nezavisnost, bićemo nezavisni. To je u skladu sa međunarodnim pravom što slučaj Kosova potvrđuje. Mišljenje Suda jasno ukazuje da, ako postoji demokratski dijalog i volja za nezavisnošću – ništa to ne može da zaustavi.“

Potreban referendum i dogovor sa Londonom

Scena iz kultnog filma Hrabro srce sa Melom Gibsonom. Film govori o borbi Škota za nezavisnost od Engleske

Scena iz kultnog filma "Hrabro srce" sa Melom Gibsonom. Film govori o borbi Škota za nezavisnost od Engleske

Škotski parlament jedanaest godina funkcioniše paralelno sa onim u Londonu, a nacionalisti sve glasnije najavljuju referendum o nezavisnosti. Međutim, za tako nešto je potrebna većina u parlamentu, a ta većina još nije na vidiku, kaže Smit. Samo njegova stranka želi nezavisnost, a to je nedovoljno. Ipak, postoji konsenzus o promeni Ustava Škotske koji će možda ići u pravcu nezavisnosti, nada se Smit. On naglašava da nezavisnost mora biti isključivo posledica demokratske rasprave.

Činjenica je da u Škotskoj, tokom poslednjih deset godina, podrška građana nezavisnosti nije prelazila 30 odsto. Osim saglasnosti parlamenta Velike Britanije, Škotska mora da vodi računa i o obnavljanju pregovora sa Evropskom unijom, jer nije 100 odsto sigurno da će automatski postati nova članica. Pogotovo, ako imamo na umu da, recimo Španija, nije priznala nezavisnost Kosova, što bi moglo značajno da utiče i na glas protiv članstva Škotske u evropskoj porodici.

Ali, pre toga, dogodili bi se dugotrajni pregovori sa Londonom oko uslova za otcepljenje – nafta u Severnom moru, podela javnog duga, budućnost odbrane, poreska politika… Zato je otvoreno pitanje da li će Škoti, ako uopšte dođe do drugog kruga, i kada budu videli pod kojim uslovima je samostalnost dozvoljena, i zaista glasati za nezavisnost: „Ovo nije kraj rasprave. Još dosta toga imamo da rešimo. Ali sigurno je da bi Škotsku priznale sve države. U to nema sumnje“, zaključuje Alin Smit razgovor za Dojče vele.

Na sledećoj strani:

Katalonija može da „izbaci“ Španiju iz EU

DW.COM