1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Školski sistem napreduje sitnim koracima

Danas su predstavljeni rezultati nove PISA studije, na kojoj je znanje nemačkih školaraca bolje ocenjeno nego do sada. Rezultati prve studije iz 2001. predstavljali su pravi šok za Nemce. Ocena je bila – dovoljan.

Nemci bili očajni u većini predmeta

Nemci bili očajni u većini predmeta

Nemački učenici od 15 godina su u maternjem jeziku, matematici i drugim prirodnim naukama 2001. pokazali veoma loše rezultate. Glavni problem predstavljala je činjenica da je razlika između dobrih i loših učenika iznenađujuće velika kao i da školski uspeh suviše zavisi od roditelja. Četvrtina učenika pisala je i čitala na nivou znanja u osnovnoj školi.

„Kao prvo, neophodno je poboljšati obrazovanje u najranijem detinjstvu, potrebno je bitno poboljšati ponudu celodnevnog boravka u školama. Međunarodno poređenje pokazalo je da druge zemlje imaju znatno bolje rezultate“, govorila je tadašnja ministarka obrazovanja Edelgard Bulman, tražeći promene.

U Nemačkoj škola počinje u osam ujutro i traje do 13:30. Posle toga, veliki broj dece je prepušten sam sebi jer oba roditelja rade. Nedostaje neko ko bi poslepodne vodio računa o školskoj deci. „U Nemačkoj postoji samo poludnevni školski sistem, a neophodan je celodnevni sistem“, rekla je Eva Maria Štange, bivša predsednica Unije za obrazovanje i nauku.

Loše ocene, kada je jezik u pitanju, pokazale su da je neophodno poboljšati učenje u najranijem detinstvu – u vrtićima pa čak i jaslicama.

Šta se konkretno promenilo od prve studije?

Nakon objavljivanja rezultata PISA studije, nestale su takozvane „hauptšule“, koje su predstavljale najniži nivo trojnog školskog sistema Nemačke. Njega su činile gimnazije, koje su otvarale put za upis na fakultet, realke – uslovno prohodne za fakultet i „hauptštule“ – iliti zanatske škole posle kojih se ne može upisati fakultet. Uvek iznova kritikovana je činjenica da su deca od deset godina premala za odluku o daljem školovanju. Posle upisa u određenu školu bilo je veoma teško premestiti se u drugu školu.

Ipak, promene se odvijaju veoma sporo. Otprilike jedna četvrtina nemačkih učenika pohađa celodnevne škole. Broj takvih škola je različit u nemačkim pokrajinama. Pojedine reforme su započete, ali na njihovo puno delovanje potrebno je još pričekati. Ostali projekti uvek iznova propadaju zbog neslaganja oko novca i nadležnosti.

Autori: Ane Lihtenberger / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 07.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QRJd
  • Datum 07.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QRJd