Škole hrabrosti, škole bez rasizma | Politika | DW | 16.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Škole hrabrosti, škole bez rasizma

Svaki šesti istočni Nemac podržava neku od desno radikalnih, neonacističkih ideja. Da bi te ideje prestale da se šire među mladima i decom, u nemačkim školama se već godinama sprovodi jedan poseban projekt.

Najnoviji rezultati istraživanja fondacije „Fridrih Ebert“ pokazuju da u istočnom delu Nemačke, mlade generacije pre svega, sve više dele desno radikalni način razmišljanja, ideje i svetonazore. Dok je u pokrajinama bivšeg DDR-a još 2002. godine oko 8,1 odsto građana podržavalo desničarske, nacističke i šovinističke ideje, danas se ta brojka udvostručila – na oko 16 odsto. U zapadnom delu Nemačke, broj pripadnika i simpatizera desno radikalne scene i njenih ideja je, međutim, u padu. Godine 2002. njihov udeo sveukupno je iznosio 11,3 odsto, dok rezultati najnovije studije pokazuju smanjenje – taj procenat danas iznosi oko 7,3 odsto.

Borba protiv rasizma počinje u školama

Borba protiv rasizma počinje u školama

Lični susreti sa bivšim neonacistima

S obzirom na povećanje broja pristalica uvođenja desničarske diktature, šovinizma, mržnje prema strancima, antisemitizma kao i broja onih koji svesno umanjuju zločine počinjene tokom nacionalsocijalizma u Nemačkoj kao i broj stradalih u holokaustu, u Nemačkoj se poslednjih godina znatno više nego ranije pažnja posvećuje upravo sprečavanju širenja tih ideja. Reč je o raznim projektima, okrenutim prvenstveno mladima i deci na istoku zemlje. Jedan od njih je i studentski projekat „Škola bez rasizma – škola hrabrosti“, koji postoji i deluje već deset godina i to sa velikim uspehom širom cele Evrope. O kakvom projektu je reč?

Jedan od rukovodilaca projekta Sebastijan Kal trenutno je angažovan u gimnaziji „Maks Plank“ u Berlinu. „Naš projekt u nekoj školi traje godinu dana. Učenici, učitelji kao i svi drugi zaposleni u školi obavezuju se da će aktivno učestvovati u suzbijaju bilo kakve vrste rasizma ili diskriminacije uopšte. O tačnom programu projekta odlučuju sami učenici“, objašnjava Kal.

Sebastijan Kal

Sebastijan Kal

Tako je, na primer, jedan od učenika predložio da se u školu pozove neki od bivših pripadnika neonacističke scene u Nemačkoj. „Lični kontakti su uvek najbolji. Mislim da bi bilo najbolje pozvati nekog od bivših neonacista da dođe i da nam ispriča o svojim iskustvima, načinu razmišljanja neonacista, ali i o metodama njihovog rada i vrbovanja mladih i dece u školama i gimnazijama“, kaže jedan učenik gimnazije „Maks Plank“.

Projekat „Škole bez rasizma – škole hrabrosti“, međutim, ne bavi se samo problemom širenja i prihvatanja desno radikalnih ideja već i drugim oblicima diskriminacije; pre svega diskriminacije žena i homoseksualaca kao i problem mobinga na internetu. Osim gimnazije „Maks Plank“ u Berlinu, na tom projektu sarađuje u međuvremenu više od 1.000 drugih škola u Nemačkoj.

Autori: Tim Vize / Kaj Aleksander Šolc / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković