1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Škola obnovljena, ali dece nema…

Naučnici iz Srbije i iz Hrvatske ponovo su se, treću godinu zaredom, okupili u Golubiću kod Obrovca i razgovarali o različitim viđenjima nedavne prošlosti, a naročito o mogućnostima međusobne saradnje Hrvata i Srba.

default

U Golubiću je pre rata živelo oko 500 ljudi, a danas stotinak

Skup pod nazivom „Hrvatsko-srpski odnosi: politička i kulturna saradnja“ završen je u obnovljenoj osnovnoj školi u Golubiću, selu koje je pre rata imalo 500 stanovnika, posle „Oluje“ svega osam, a danas oko stotinu.

Tu je škola, ali nema ko da ide u nju

Inicijator naučnih susreta, Janko Veselinović, inače i sam iz Golubića, danas je predsednik Grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa hrvatskim Saborom. Njegova porodična kuća nalazi se odmah uz školu, a Veselinović sa setom priča o danima kada je iz škole dopirala dečja graja:

Der Ort Golubic in Kroatien

„U Golubiću danas nema dovoljno dece da bi radila ta područna škola. To je bilo nekada škola do četiri razreda, pre rata je tu bilo pedesetak đaka, a nekada je ta škola imala i stotinak đaka. Sada ta škola ne radi, ona je pusta, sem kad se održavaju ovakvi naučni skupovi ili kada se približe neki izbori. Na žalost, takvo je stanje i na području cele severne Dalmacije. Ova škola je, srećom, i zbog ovog skupa i obnovljena, a druge škole nisu ni obnovljene.”

Ima posla za onog ko hoće da radi

Suzana je odrasla u Zadru, potom je izbegla u Beograd, a onda se zaljubila u mladića iz Golubića koji je takođe živeo u Beogradu. Njih dvoje su se vratili u Golubić pre četiri godine:

„Nije nam loše. Nije baš ni najbolje, moglo bi biti i bolje, ali eto, iz dana u dan se borimo, radimo nešto neprestano, imamo puno posla. A posla ima, može se naći. Ko hoće da radi, naravno…“

Suzana kaže da joj Beograd ne nedostaje puno. „Ja sam stvarno zadovoljna i sretna, sad-zasad. Normalno, bilo bi bolje da ima nekog državnog posla, da se može raditi, da je dobra plata, da se može živeti od toga. Mi više radimo neke poslove, gde se radi i kada je subota i nedelja. Ali, eto, takva su vremena svukuda u svetu pa je tako i ovde.”

Istoričar Darko Gavrilović, direktor Centra za demokratiju i pomirenje iz Novog Sada, smatra da promovisanje ideja suočavanja s prošlošću i pomirenja nije „borba s vetrenjačama“. „Ako mi govore da se borim s vetrenjačama oni koji na ‘Lijepa naša domovino’ ili na ‘Bože pravde’, umesto da se drže za srce, samo se pretvaraju i hvataju se za svoje novčanike. To su ti ratni profiteri. A kada nam takvi kažu da je pomirenje nemoguće, onda smo sigurni da nismo na staklenim nogama“, kaže Gavrilović.

Der Ort Golubic in Kroatien

Strah od budućnosti

Skupu su jedan dan prisustvovali i politički predstavnici Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije, koji su se dogovorili da treba da uče jedni od drugih, kako bi se izborili za suštinska prava srpske i hrvatske nacionalne manjine. Bili su prikazani i dokumentarni filmovi o hrvatsko-srpskoj saradnji.

Iako je srećan, jer su se ljudi delimično vratili u Golubić, a i škola je obnovljena, Janko Veselinović se plaši budućnosti. „Teško da iko sme da pogleda u budućnost, zato što je u selu od stotinak stanovnika sada, većinom staračko stanovništva. Sedmoro-osmoro je ukupno dece u celom selu...“

Posle svega, ostaje jedno pitanje: kakva su to društva u kojima su čak i škole bile spaljivane i u kojem se te iste škole ne obnavljaju? Imaju li takva društva perspektivu? Odgovor potražite sami...

Autor: Dinko Gruhonjić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 29.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OyjE
  • Datum 29.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OyjE