1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Širenje pustinja

Sa porastom temperature sve više se šire i pustinje

Pustinja u Mauritaniji ugrožava naselja

Pustinja u Mauritaniji ugrožava naselja

Na imanju Mike Kiblea u centralnoj Namibiji sve se vrti oko vode.Zemljište je takvo da je jedino moguće gajenje goveda, voda za napajanje stiže iz arterskih bunara.Ranije, kaže Kible, imali smo sušu svakiš šest godina.Sada – na pet sušnih godina dolazi jedna normalna.Kible kaže:

" Poslednje tri i po godine pokušavamo da nadjemo vodu.Napravili smo tri bušotine – bez rezultata.Izgubili smo više od sto hiljada dolara”.Tek u četvrtom pokušaju voda je nadjena na dubini od stotinu metara i Kible je mogao malo da odahne.

Ali ne i poglavica Bernar Lepoleso u dve hiljada kilometara jugozapadno udaljenom Lesotu.Lepoleso kaže:

”Ukoliko uskoro ne padne kiša, svi ćemo pomreti”.

Kiša je u Lesotu postala sasvim nepredvidiva i treću godinu zaredom žetva je propala – bilo zbog suše, bilo zbog viška vlage. Humanitarne organizacije koje su već više puta morale da priskoče u pomoć izgladnelom stanovništvu savetuju da se sadi krompir, jer nema izgleda da se situacija poboljša.Medjutim, neki naučnici i dalje smatraju da će se u dugoročnoj statistici ove neredovne kiše uklopiti u uobičajena klimatska kolebanja – dakle, da nije u pitanju efekat staklene bašte.Gi Midžli, iz južnoafričkog Nacionalnog instituta za prirodni svet kaže:

”Nadam se da je takva pretpostavka na mestu, ali lično ne vidim drugo objašnjenje za te pojave nego da je u pitanju promena klime izazvana efektom staklene bašte".

Midžli ukazuje da je dokazano da temperature na jugu Afrike rastu – na zapadnoj obali temperatura je za tri decenije porasla dva stepena Celzijusa.Midžli kaže:

”U delovima južne Afrike zapažaju se jasni znaci otopljavanja. Otopljavanje samo po sebi dovodi do suše – biljke ga doživljavaju kao sušu.Posle kiše zemljište se brže isušuje, veća temperatura stvara potrebu za više vode, vazduh je suvlji – i zbog toga biljkama je potrebno više tečnosti, ali ne mogu da prave rezervu vode.Voćari danas imaju teškoća, jer su se uslovi promenili u odnosu na šezdesete ili sedamdesete godine.Dakle, postoje dokazi da otopljavanje dovodi do suše”, kaže Midžli.

Na primer, prinosi jabuka na severu Južne Afrike opadaju, sve više farmera opredeljuje se za crno groždje koje lakše podnosi vrućinu i traži manje vode.

Polupustinja Karu u kojoj postoji 150 vrsta biljaka mogla bi za pedesetak godina postati prava pustinja.Midžli je na osnovu raspoloživih podataka napravio klimatski model na osnovu koga proističe da će temperatura porasti za četiri stepena, dok će količina kiše opasti za četvrtinu.To bi značilo pravu katastrofu za osetljive biljke koje rastu u polupustinji.To su istraživači proverili eksperimentom u pustinji Namib o kome Midžli kaže:

"Prvi rezultati pokazuju da su sukulentne biljke izuzetno osetljive na kloimatske promene.Ukoliko temperatura poratse za tri do šest stepeni one izumiru gotovo sto odsto.A upravo toliki porast temperature očekujemo do kraja veka i mislim da to pruža osnove za krajnju zabrinutost”, kaže Gi Midžli.

  • Datum 26.10.2004
  • Autor K. Kapstand
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAhu
  • Datum 26.10.2004
  • Autor K. Kapstand
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAhu