1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šest godina od ubistva Zorana Đinđića

Polaganjem venaca na spomen ploču u dvorištu Vlade Srbije i šetnjom do Novog groblja u Beogradu danas se obeležava šesta godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića

default

Zoran Đindić (1.8.1952 - 12.3.2003)

U Istorijskom arhivu Srbije održava se izložba "Idejom i životom", koju čini zaostavština ličnih predmeta, beleški i biblioteke Đinđića.

Prvi premijer posle pada Miloševića

Đinđić je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine. Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi. Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti. Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Milorad Ulemek-Legija

Milorad Ulemek Legija - 40 godina zatvora

Veteran srpske opozicije

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent. Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS. Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO. Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.

Zemunski klan optužen

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.

Djindjic Prozess in Beograd Zvezdan Jovanovic

Zvezdan Jovanović - 40 godina zatvora

Razbiti „i poslednje jezgro kriminala“

Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona". "Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je on.

Schröder kondoliert Djindjic Attentat

Gerhard Šreder, tadašnji nemački kancelar, upisuje se u knjigu žalosti

„Sablja“

Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade. U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvan Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina. Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.

Beerdigung von Zoran Djindjic

Kovčeg Zorana Đinđića na sahrani su nosili članovi njegove Demokratske stranke

378 godina zatvora za krivce

Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine. Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.

  • Datum 12.03.2009
  • Autor Agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HAJ7
  • Datum 12.03.2009
  • Autor Agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HAJ7