Šengenska pravila sve strožija | Politika | DW | 09.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Šengenska pravila sve strožija

Modifikacija šengenskih pravila neće pogoditi treće zemlje koje imaju bezvizni režim sa EU. Unija razmatra drugi predlog koji predviđa supsenziju bezviznog režima u slučaju njegove zloupotrebe.

Odluka koju su doneli ministri unutrašnjih poslova EU (07.06.) u Luksemburgu odnosi se na mogućnost da zemlje članice, sada u novim situacijama, ponovo uvedu kontrole na svojim nacionalnim granicama i to na period od 6 meseci, sa mogućnošću produženja na dodatnih šest meseci. Do sada je postojala mogućnost da se obnove granične kontrole unutar Šengena u slučaju predviđenih manifestacija, kao što su velika sportska takmičenja (što je trenutno primer sa pojačanim kontrolama na poljskim granicama zbog Evropskog prvenstva u fudbalu) ili u hitnim slučajevima.

„Ono što se sada predviđa jeste mogućnost uvođenja unutrašnjih graničnih kontrola u slučaju dugotrajnih i ozbiljnih propusta u obezbeđivanju spoljne granice Šengena“, kaže za DW, Iv Paskou (Yves Pascouau), stručnjak za migracije iz Centra za evropsku politiku u Briselu:

„Ovo bi bila mogućnost u slučaju da se jedna zemlja članica suočava sa ozbiljnim nedostacima u kontroli svojih granica, što može da ugrozi slobodu kretanja, nacionalnu sigurnost i javi red. Ta odluka, ako se usvoji, moći će da se primenjuje kao krajnja mera.“

Paskou ovde navodi primer Grčke koja ima velikih problema da na odgovarajući način primeni šengenska pravila u kontroli velikog priliva imigranata iz Afrike, sa Bliskog Istoka i Afganistana, što ima uticaj na ostatak Šengenskog prostora.

EU razgovara i o mogućnosti suspenzije bezviznog režima

„Kada su u pitanju zemlje koje imaju bezvizni režim sa članicama Šenegenskog prostora one neće biti pogođene ovom modifikacijom“, objašanjava Paskou za DW.

Međutim, pitanjem koje se odnosi na zemlje sa bezviznim režimom bavi se drugi predlog, koji je predstavila Evropska komisija u maju prošle godine, a o kome se još razgovara unutar EU:

„Taj predlog govori o mogućnosti da se usled zloupotrebe suspenduje bezvizni režim treće zemlje. Dakle u pitanju su dve različite stvari: prva se bavi mogućnošću uvođenja unutrašnjih kontrola u Šengenu, što je pitanje između zemalja članica, a drugo je da li je neophodno da se suspenduje bezvizni režim za građane trećih zemalja zbog izvesnih okolnosti, kao što je bio slučaj da, pošto im je odobren bezvizni režim, mnogi dolaze u Evropu i traže azil.“

Tako je od uvođenja bezviznog režima u EU naglo porastao broj zahteva za azil iz Balkanskih zemalja, naročito iz Srbije i Makedonije. Samo u 2011. iz Srbije u EU došlo oko 14 hiljada potencijalnih azilanata što Srbiju, pored Avganistana, Rusije, Pakistana i Iraka, svrstava među vodeće zemlje po broju zahteva za azil. Istovremeno 1600 građana BiH tokom prošle godine zatražilo je azil u EU i to najviše u Švedskoj.

Autor: Marina Maksimović
Odgovorni urednik: Dijana Roščić