1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

"Šengen zona" za internet podatke

Princip neutralnosti Interneta izaziva trvenja između aktivista na Internetu, onih koji se zalažu za slobodan protok informacija, i kompanija koje se bave telekomunikacijama. Konačnu odluku doneće evropski političari.

„Neutralnost Interneta“ praktično znači da kompanije koje su zadužene za infrastrukturu mreže ne mogu da odlučuju kakav sadržaj sme da cirkuliše Internetom,objašnjava profesor multimedijalnih komunikacija Hose Luiz Oriela sa Univerziteta Navara u Španiji.

„Kada telekomunikacione kompanije ili vlade polažu pravo na odlučivanje o sadržaju, dovodi se u pitanje najosnovniji dogovor na kome se temelji Internet“, kaže on za Dojče vele. „Iz tog razloga, najvažniji zadatak za svakog korisnika Interneta trebalo bi da bude očuvanje njegove neutralnosti.“

U ponedeljak (24. 02. 2013) Odbor Evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energiju daće svoje mišljenje o definiciji neutralnosti Interneta, što će u velikoj meri uticati na predlog zakona o tom pitanju koji će se konačno pojaviti pred Evropskim parlamentom.

Sudbina interneta

Jan Philipp Albrecht

Jan Philipp Albrecht

Grupe koje se bore za neutralnost Interneta pokrenule su kampanju „Spasimo Internet“ u kojoj pozivaju Evropljane da se obrate svojim predstavnicima u EU parlamentu i izvše pritisak na njih da se taj princip zakonski zaštiti.

„Kada se raspravljamo o neutralnosti Interneta, zapravo govorimo o sudbini Interneta i važnim pravnim principima koji će u budućnosti oblikovati njegovu arhitekturu“, kaže Feliks Tregje, jedan od osnivača grupe Kvadratur de Net, koja se bori za prava korisnika.

Istovremeno, aktivisti na jednoj i zastupnici telekomunikacionih kompanija na drugoj strani ne mogu ni da se slože oko definicije „mrežne neutralnosti.“ Na primer, Feliks Tregje smatra da bi EU trebalo da definiše neutralnost Interneta kao ravnopravni tretman svih vrsta internet-saobraćaja, bez obzira na sadržaj, primaoca i pošiljaoca. Međutim, trenutno se diskutuje o defniciji da „ekvivalentni saobraćaj treba biti tretiran podjednako“. Ta razlika, tvrdi Tregje, okreće koncept neutralnosti Interneta naglavačke, jer dozvoljava da se prenos podataka tretira kao prioritet ili stavi u začelje na osnovu sadržaja.

„Internet bi trebalo da bude platforma gde nisu potrebne dozvole, gde može da se ponudi bilo kakva usluga, bila kakva aplikacija, i gde nije potrebno dopuštenje operatera iz Telekoma“, kaže on za Dojče Vele. „Ako razgraničimo razne vrste internet-saobraćaja, možemo da vršimo diskiminaciju između različitih tipova aplikacija.“

Razlike moraju da postoje

Doslovna ravnopravnost u internet –saobraćaju trenutno ne odgovora stvarnosti, kaže portparol Dojče Telekoma Filip Blank.

„Strogo ravnopravan tretman podataka sasvim sigurno nije razuman i ne ispunjava zahteve novih načina za upotrebu interneta“ kaže on za Dojče vele. „Čak i u Holandiji, gde postoji zakon o neutralnosti Interneta, razni internet-servisi mogu da se tretiraju drugačije jer usluge koje pružaju jesu drugačije.“

Slobodan i otvoren Internet – sa posebnim uslugama

„Dojče telekom je definitivno na strani otvorenog i slobodnog Interneta koji ljudima dozvoljava da koriste sve usluge koje odaberu“, kaže on. „Mi tako vidimo neutralnost interneta, i sa tim mora da se nastavi.“

Međutim, aktivisti i telekomunikacione firme se spore oko novih i još nedovolno razvijenih načina za upotrebu Interneta, koje bi mogli da igraju važnu ulogu u budućnosti.

„Postoje servisi koji traže veći kvalitet, oni koji su osetljiviji, kao što je telemedicina (lečenje preko Interneta), ili grupni video-pozivi“, tumači Blank. „Te usluge će biti prihvaćene jedino ako rade kako treba, i opravdano je garantovati im bolji kvalitet prenosa.“

Istovremeno, Tregje smatra da bi kompanije mogle se povedu za interesima giganata kao što su Gugl, Fejsbuk ili Amazon, i daju prednost njihovim sadržajima. To bi moglo da iz osnova promeni Internet.

„Ugrožen je opstanak jedne otvorene platforme za inovaciju, za konkurenciju, sloboda komunikacija, sloboda izbora za korisnike“, kaže on.

Prvo čitanje novih propisa o Internetu očekuje se pre izbora za Evropski parlament u maju.

Autor: Šon Siniko / Darko Janjević
Odg.urednik: Jakov Leon