Šamar Rumuniji | Evropa | DW | 01.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Šamar Rumuniji

Sudstvo u Rumuniji još uvek je pod pritiskom, navodi se u izveštaju EU o toj članici Evropske unije. Borba protiv korupcije označena je kao prioritet i mora se voditi konsekventno.

Nekada je za rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua nabavljao devize. Pored toga, pod imenom „Feliks“, za rumunsku tajnu službu Sekuritatea radio kao doušnik i slao izveštaje o kolegama i rodbini. Nakon pada Čaušeskua 1989, postaje jedan od najbogatijih Rumuna: Dan Vojkulesku je vladar moćnog „Grivko-Holdinga“ i medijskog koncerna „Intakt“, sa veoma uticajnom televizijom „Antena“. Osim toga, taj 66-godišnjak lider je „Konzervativne partije“, koja još nikada sopstvenim snagama nije ušla u skupštinu, već se uvek uz pomoć neke druge političke snage domogne fotelja u Parlamentu Rumunije.

Ping-pong sa sudstvom

Rumunski premijer Viktor Ponta

Rumunski premijer Viktor Ponta

Zbog sumnjivog porekla njegove imovine, koja se meri milijardama, protiv Vojkoleskua je više puta bila pokretana istraga. Već duže vreme blokiran je proces koji se protiv njega vodi zbog sumnjive trgovine nekretninama i zemljištem, a kojom je trebalo da zaradi milione. „Feliks“ od početka sa sudstvom igra neku vrstu ping-ponga: on kao poslanik može da bude izveden samo pred specijalni sud, ali ukoliko se njegov mandat okonča, onda je moguće automatski povesti proces pred bilo kojim sudom.

Međutim, ta „igra mačke i miša“ iziskuje dosta vremena, što Vojkulesku koristi kako bi došlo do zastarevanja procesa. Ponekad je poslanik, pa onda podnese ostavku, što se upravo dogodilo protekle nedelje. On se odrekao svog mandata u Senatu, pa je pred sudom zakazano ročište.

Vojkulesku je simbol korupcije u Rumuniji – čak se i u poslednjem izveštaju Evropske unije o stanju pravne države u Rumuniji, kao crvena nit provlači njegov uticaj, iako se njegovo ime nigde ne navodi. U izveštaju se takođe navodi da se borba protiv korupcije mora i dalje voditi konsekventno jer u sadašnjoj vladi su i dvojica ministara koji imaju problema sa sudstvom. U izveštaju se takođe kritikuje jačanje imuniteta parlamentaraca što otežava njihovo krivično gonjenje.

U „Feliksovom“ interesu

U izveštaju EU se pre svega izražava zabrinutost u vezi sa nezavisnošću sudstva i drugih pravnih institucija. Političari konstantno napadaju institucije poput Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, Nacionalne agencije za integritet ili pak njihove članove. Izveštaj ne navodi naziv koncerna, ali je više nego jasno da se radi o Vojkuleskuovom koncernu „Intakt“ i televiziji „Antena 3“, koja odavno objavljuje prljave izveštaje o sudijama, državnim tužiocima, a koji su u „Feliksovom“ interesu. Tako „Antenini“ novinari šefa Agencije za integritet Horija Đorđeskua i njegovu porodicu redovno terorišu pričama o alkoholizmu i narkomaniji.

Takođe se pominje i aktuelni konflikt u Vrhovnom savetu Magistrature. Ovaj Savet je jedna vrsta parlamenta sudstva koji ima velika ovlašćenja, kao što je izbor visokih sudskih službenika ili u borba protiv korupcije. Trenutno se u tom gremijumu odigrava borba između više tabora od kojih je jedan vrlo blizak aktuelnoj vladi.

Rumunski predsednik Trajan Basesku

Rumunski predsednik Trajan Basesku

Ljutiti premijer

Rumunski premijer Viktor Ponta na izveštaj je reagovao ljutito, posebno na deo koji se odnosi na ulazak Rumunije u Šengen. Jer, ta zemlja je još daleko od uslova koji su potrebni da bi postala članica, stoji takođe u izveštaju. Ponta se takođe žalio i na to da ga pre objavljivanja izveštaja niko nije konsultovao, i naveo da u izveštaju postoje greške. Određenija je bila njegova partijska koleginica, poslanica u Evropskom parlamentu Korina Kretu: „Izveštaj sadrži sve klišee koje o nama već godinama širi bivša vlast“, kazala je Kretu. Politikolog Kristijan Parvulesku, koji je prilično naklonjen Ponti, ne slaže se s tim stavom i kaže da je izveštaj „izbalansiran i umeren“.

Pravnica i ekspertkinja za korupciju Laura Štefan kao najvažnije stavke u briselskom izveštaju navodi kampanju određenih medija protiv sudskih službenika i novi zakon koji će poslanicima dati veći imunitet. Sveukupno gledano, smatra Laura Štefan, rumunska vlada će do sledećeg izveštaja morati dosta toga da uradi kako bi se osnažila pravna država.

Autori: Keno Fersek / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković