1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Obrazovanje

„Đinđićeva zaostavština – proevropski kurs“

10. mart 2018.

Više od 15.000 prijava i oko 700 stipendista – to je rezultat programa „Zoran Đinđić“ Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu. Za DW govori Mihael Harms.

https://p.dw.com/p/2u54w
Đinđić na protestu opozicije 24. septembra 1999.Foto: picture-alliance / dpa

DW: U ponedeljak je petnaesta godišnjica od ubistva Zorana Đinđića. Još tada ste se aktivno bavili Srbijom i celim regionom. Kako se sećate tog dana?

Mihael Harms: Odlično se sećam tog dana jer smo upravo bili sa tadašnjim ministrom privrede Volfgangom Klementom u Rumuniji. Tada je stigla vest o ubistvu Zorana Đinđića. Bili smo duboko pogođeni i apsolutno šokirani – cela nemačka delegacija i naši rumunski domaćini – jer smo imali veliku nadu u promenu u Srbiji, a Zoran Đinđić je simbolizovao tu promenu uz svoj nemački bekgraund, uz tesne veze koje je imao sa Nemačkom. Bio je to tragičan događaj i bilo nam je jasno da u tom svetlu nekako moramo nastaviti njegovo nasleđe u jačanju nemačko-srpskih odnosa i to ne samo ekonomskih.

DW: Tada ste pokrenuli program stipendija. Kako je nastala ideja da ga nazovete imenom ubijenog premijera?

Harms: Zoran Đinđić je simbolizovao duboke veze Srbije i Nemačke. Jačao je ne samo ekonomske veze – kojima se mi prevashodno bavimo – već i duhovno-kulturne na osnovu svog filozofskog obrazovanja i veze sa nemačkom filozofijom. Bilo nam je jasno da se treba koncentrisati na temu obrazovanja i onoga što spaja Nemačku i Srbiju. Počeli smo program kao čisto bilateralni, ali nakon nekoliko godina nam je postalo jasno da ga treba proširiti na region. Jer jednako važno kao bilateralni odnosi jeste jačanje odnosa u samom regionu i pokazalo se dobrim što smo u program uključili ceo region Zapadnog Balkana.

DW: Kada podvlačite bilans ovih petnaest godina: kakvi su impulsi nastali u programu i šta su sledeći koraci?

Harms: Možda nekoliko brojki – svih ovih godina imali smo oko 16.000 prijava, oko 700 učesnika iz celog regiona koji su bili na dužim praksama u nemačkim preduzećima, 150 firmi koje su se u to uključile. Verujem da je jačanje ekonomskih odnosa veoma pragmatično. Većina stipendista se vratila u region. To je važno jer program ne treba da vodi odlivu mozgova već da jača kompetencije i bilateralne veze ka regionu. Drugo je mreža alumnista koja doprinosi jačanju veza mlađe generacije u regionu, među ljudima koji su dobro obrazovani i na dobrim pozicijama u svakoj zemlji. Treće je – koliko god možda patetično zvučalo – prenos vrednosti iz Nemačke ka regionu i obrnuto. Mislim da nam je to sasvim dobro uspelo uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Ministarstva za razvoj.

Michael Harms
Mihael HarmsFoto: DW/N. Jolkver

DW: Dojče vele je prethodnih godina često imao stipendiste Fondacije „Zoran Đinđić“, neki su nakon toga ostali u redakcijama. Kako vidite saradnju na polju civilnog društva i medija između regiona u Nemačke?

Harms: To je naravno veoma važno i srećan sam i zahvalan što Vaša kuća učestvuje u tome. Ekonomski odnosi su veoma važni, ali jednako tako približavanje ideje koja stoji iza toga – tu svakako mediji igraju centralnu ulogu. Ali i vrednost slobodne medijske kulture je neverovatno važna za ovaj program jer na tom polju još ima problema u regionu. Što više povežemo dve strane, to bolje za program.

DW: Šta je od nasleđa Zorana Đinđića ostalo u Srbiji?

Harms: Mislim da je najvažnija Đinđićeva zaostavština to što je Srbija jasno krenula proevropskim putem. U Srbiji je skoro nepodeljeno mišljenje da je cilj članstvo u EU – što uključuje vrednosti i propise. Srećan sam što EU i nova Vlada Nemačke nastavljaju da podržavaju taj kurs. Deo Đinđićevog nasleđa je i jačanje bilateralnih veza. Iz ekonomske perspektive imamo jasan porast spremnosti nemačkih kompanija da investiraju u Srbiju, imamo ukupno pozitivan privredni razvoj. No u regionu ima mnogo da se uradi na međusobnoj saradnji, na integraciji omladine u taj razvoj, jer postoje tendencije napuštanja zemalja. Ostaje mnogo da se radi na slobodi štampe, odbrani od ciljanog upliva države u tu slobodu. Još je mnogo izazova pred nama.

DW: Kakve posledice to ima po stipendijski program?

Harms: U svakom slučaju želimo da ga proširimo, imamo za to podršku Ministarstva za razvojnu pomoć. Verujem da se ništa drastično neće menjati u programu jer se model pokazao uspešnim. Dalje ćemo jačati rad sa alumnistima, možda ćemo još više uključiti elemente civilnog društva, tako da ovo ne bude samo ekonomski program. Ali mislim da u suštini program treba da bude nastavljen ovakav kakav je.

DW: Imate li utisak da aktuelna srpska Vlada podržava projekat u duhu Zorana Đinđića?

Harms: Imamo veoma konstruktivnu saradnju sa srpskom Vladom, iako je glavni partner naravno Fondacija „Zoran Đinđić“, koju vodi Ružica Đinđić. Kako sam i rekao, proevropska orijentacija Srbije se ne dovodi u pitanje, ali ima i tačaka koje kritikujemo i na koje sam ukazao.

*Mihael Harms, 1964, je poslovođa Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu, krovnog predstavništva privrede koje se stara o poslovnim interesima u istočnoj Evropi. Studirao je međunarodne odnose i iranistiku u Moskvi i Berlinu. Godinama zauzima važne pozicije u nemačkoj privredi gde se početkom dvehiljaditih bavio posebno regionom Balkana.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android