1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Čudesna svojstva vitamina D

Svakom od nas su poznati uobičajeni recepti za dobro zdravlje: raznovrsna ishrana sa mnogo voća i povrća, bavljene sportom i ne pušenje. Ovoj listi dodato je i četvrto pravilo...sunčanje. To zvuči kao medicinsa jeres. Na kraju već decenijama nas upozoravaju na opasnost od izlaganja suncu. Bore, staračke fleke i povećani rizik od raka kože glase argumenti. Medjutim nova naučna saznanja dokazuju da sunčeva svetlost podržava zdravlje. Ona potstiče telo na proizvodnju vitamina D koji štiti od raka i bolesti srca, i brani organizam od drugih teških bolesti kao što su multipleks skleroza, reumatski artritis, dijabites, oboljenje desni, zuba, a postoje i naznake da je podoban u terapiji srčanih oboljenja i kod odredjenih vrs

kontrola vitaminskih preparata

kontrola vitaminskih preparata

ta raka. Značaj vitamina D u izgradnji kostiju bio je bio je i ranije poznat, o novim saznanjima u tekstu preuzetom iz nemačkog izdanja Raders Digest....

Sada je D vitamin postao super star medju hranljivim sastojcima. Mnogi specijalisti su toliko ubedjeni u moćna dejstva D vitamina pa preporučuju da se duže boravi na suncu i da se D vitamin i dodatno uzima u vidu preparata, pošto ni sa najboljim načinom ishrane u organizam ne unosimo dovoljene količine vitamina D. Naučne studije su na svetlo dana iznele začudjujuće rezultate, izmedju ostalih i da se sa hiljadu medjunarodnih jedinica vitamina D, uzetog zahvaljujući sunčevoj svetlosti, ili uzimanjem preparata, rizik od raka debelog creva može smanjiti za 50 posto. Tako bi se svake godine moglo spasiti na desetine hiljada ljudskog života. Povećanje doze na 2 000 medjunarodnih jedinica rizik od raka bi se mogao smanjiti za dve trećine, objašnjava epidemiolog, doktor Čedriks Garalad sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu. Doktor Garlad i njegov brat koji je takodje lekar, 1980 su objavili zajedničku studiju kojom su prokrčili put na ovom polju i dokazali da je pojava raka debelog creva dvostruko učestalija u severnim državma Amerike gde je malo sunca, i od tada postoji sve više dokaza o povezanosti izmedju pomanjkanja vitamina D i pojave raka. To je nauci dalo potstrek - teza doktora Garlanda glasi, "ako se posmatraju sve vrste raka ukupno, najveći faktor rizika pretstavlja nedostatak vitamina D u organizmu. Naravno da su kod različitih vrsta raka drugi faktori rizika odlučujući, i vitamin D na primer ne može da zaustavi rak pluća kod pušača, kao što ne može ni da zaštiti od raka jednjaka one koji isuviše konzumiraju alkohol.

Istaživači su do danas utvrdili 18 različitih vrsta raka koji se učestalije pojavljuju kod ljudi koji ne unose dovoljno vitamina D. U tu grupu spadaju raširene pojave raka dojke, pluća i prostate, ali i kod sledećih vrsta raka sumnja se da postoji veza sa nedostatkom vitamina D; to su rak želuca, materice, grlića materice, jajnika, debelog creva, bubrega, limfnih žlezda, žučne kese, gušterače, tankog creva...

Naučnici su takodje utvrdili da ljudi koji rade u zatvorenom prostoru u proseku četiri godine ranije oboljevaju od raka prostate od ljudi koji rade na otvorenom. Vitamin D koji telo poroizvodi tokom sunčanih letnjih dana pobedjuje rak i kada nastupi. Studija Harvardskog univerziteta pokazala je da je broj umrlih koji su operisani od raka pluća u zimskom periodu za 40 posto veći nego kod obolelih koji su operisani tokom leta i koji su zahvaljujući suncu ili kroz hranu u organizam unosili velike količine vitamina D. Jedna britanska studija je prošlog leta došla do rezultata prema kojima su najveće šanse za preživljavanje imali pacijenti oboleli od raka kojima je dijagnoza utvrdjena u leto ili jesen. Istraživači u Norveškoj su 2005 ustanovili da su mladi kod kojih je otkriven rak limfnih žlezda u jesen imali veće šanse da prebrode bolest i da se izleče. Od koristi nije samo proizvodnja vitamina D uz pomoć sunca. U Kanadi su pacijenti koji su uz hemo terapiju dobijali i preparat vitamina D imali manje neželjenih pojava, redje su dobijali trombozu i ozbiljnije komplikacije, nego pacijenti koji su dobijali placebo preparate.

Kako je moguće da se u jednostavnom vitaminu kriju takve snage?

Na kraju vitamin D i nije pravi vitamin. On se u telu pretvara u neku vrstu hormona koji ima ulogu da štiti kosti i reguliše rast ćelija tako što sprečava nagli razvoj onih koje bi mogle da postanu zloćudne. U skoro svakom delu tkiva i ćeliji nalaze se receptori vitamina D, što znači da svako tkivo i svaka ćelija ima potrebu za vitaminom D da bi funkcije bile optimalne, izjavio je dr. Mihal F. Holik sa Bostonskog univerziteta u Americi koji se bavi istraživanjem svojstava vitamina D. Naučnici su u laboratorijama mogli da posmatraju kako aktivirani vitamin D po pravilu zaustavlja rak posle dotoka vitamina D. Kancerogene ćelije prestaju da se razmnožavaju. Kasnije studije pokazale su da isto tako reaguju i kancerogene ćelije kod oboljenja debelog creva i raka dojke.

Naučnici se nalaze pred velikim izazovom. Iz vitamina D treba da izdvoje sastojak koji sprečava pojavu raka i pomaže u lečenju i da od njega razviju medikament pogodan za lečenje ljudi. Izgleda da vitamin D ne pomaže samo kod bolesti raka. Veća količina vitamina D možda štiti i od visokog pritiska i bolesti srca.