Čovek koji je okončao Hladni rat | Evropa | DW | 08.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Čovek koji je okončao Hladni rat

Eduard Ševarnadze, ministar spoljnih poslova Sovjetskog saveza u vreme Mihaila Gorbačova, bio je jedna od ključnih ličnosti u okončanju Hladnog rata koji je decenijama delio Istok i Zapad. Umro je u 86. godini.

Godine 1985. bilo je poprilično iznenađenje kada je šef gruzijskih komunista Eduard Ševarnadze imenovan za ministra spoljnih poslova Sovjetskog saveza. Tada mu je bilo 57 godina i nije imao spoljnopolitičko iskustvo. Njegova karijera bila je povezana sa njegovom domovinom, Gruzijom, tada sovjetskom republikom, gde je stekao zasluge u borbi protiv korupcije i važio kao političar sa dobrim vezama u sovjetskoj tajnoj službi KGB. Takav profil odgovarao je Mihajlu Gorbačovu, koji tek što je imenovan za generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog saveza.

Obojica su poticala sa Kavkaza i upoznali su se 1960. Povezivao ih je isti cilj: Sovjetskom savezu, koji je bio ogrezao u korupciju i loše privređivanje, želeli su da daju novu ekonomsku perspektivu. Privreda u krizi i stagnaciji ugrožavala je sredinom osamdesetih legitimitet sovjetskog sistema vlasti i ideologiju pobedonosnog socijalizma. Da bi se popravilo raspoloženje sovjetskih građana, počelo se sa preusmeravanjem budžetskih sredstava iz teške i vojne industrije u potrošačku privredu. Preduslov je bio popuštanje tenzija u konfliktu sa Zapadom, pre svega sa Sjedinjenim državama.

Ministar spoljnih poslova novog tipa

Ševarnadze je u narednih pet godina kao šef sovjetske diplomatije postao figura od istorijskog značaja. Sa imenima Ševarnadzea i Gorbačova su povezani ugovori o razoružanju sa Sjedinjenim državama, povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana i odustajanje od vojne intervencije u zemljama istočne i srednje Evrope u kojima su se odvijale mirne revolucije.

Audioslideshow Helmut Kohl Kohl Zwei-plus-Vier-Mächte Schewardnadse

Eduard Ševarnadze i Mihail Gorbačov ( u sredini)

Imena Ševarnadzea i Gorbačova ostaće u sećanju naročito Nemcima, kao ljudi koji su bili povezani sa ponovnim ujedinjenjem Nemačke. Ševarnadze je predstavljao Sovjetski savez u tzv. pregovorima „dva plus četiri“, zastupajući liniju doslednog okončanja „hladnog rata“, što nije bilo omiljeno kod starih sovjetskih komunista i delova vojnog vrha. Njemu je to donelo međunarodno priznanje.

Decembra 1990, Ševarnadze je dao ostavku na mesto ministra spoljnih poslova Sovjetskog saveza – upozoravao je na mogućnost uspostavljanja diktature, protestujući protiv snaga koje su se protivile daljim reformama i kraju komunističkog sistema vladavine. Doduše, ostao je u bliskom okruženju Gorbačova, ali nakon pokušaja puča u avgustu 1991. i raspada Sovjetskog saveza, i njegovom uticaju u Moskvi došao je kraj.

Povratak kući

To međutim nije bio i kraj njegove političke karijere. Vrativši se u ekonomski zapuštenu Gruziju, koja se upravo osamostalila, preuzeo je vlast. Godine 1992. pobedio je na izborima, a od 1995. je kao predsednik stabilizovao zemlju, uprkos otcepljenju Abhazije i Južne Osetije. No, izgleda da je Ševarnadze svoju vlast učvršćivao nepotizmom i korupcijom i da nije bio previše zainteresovan za razvoj pravne države u Gruziji. Na parlamentarnim izborima 2003. došlo je do izborne krađe, koja je izazvala proteste. Njegova ostavka novembra 2003. označila je kraj jedne epohe u Gruziji. To je bio neslavni kraj njegove vladavine, ali je makar do smene vlasti došlo na miran način.

Ševarnadze je počeo da piše memoare. Za DW je povodom izlaska te knjige rekao: „Demokratija je bila moj veliki cilj“. Taj cilj je ostvario samo delimično. Sliku njegovih nesumnjivih istorijskih zasluga u ulozi sovjetskog šefa diplomatije donekle je pomutila njegova uloga ostarelog gruzijskog predsednika koji se predugo držao fotelje.