1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Čovečanstvo se i dalje ne razvija ravnomerno

Kako se meri razvoj u svetu? Više od 20 godina, UN prave izveštaj o ljudskom razvoju, u koji ulaze podaci o prihodima, obrazovanju i zdravstvu. Evo nekih interesantnih podatka i zaključaka izveštaja za 2011. godinu.

Zemlje na jugu Afrike i dalje na dnu liste

Zemlje na jugu Afrike i dalje na dnu liste

Takozvani Indeks ljudskog razvoja Ujedinjenih nacija za 2011. obuhvata 187 zemalja i teritorija. Iznenađenje ne predstavlja to ko je na vrhu, a ko na dnu liste. Norveška, Australija i Holandija rangirane su na samom vrhu, kada je reč o obrazovanju, zdravlju i prihodima.

Poslednjih deset zemalja u 2011. se nalaze na jugu Afrike: na samom dnu Demokratska Republika Kongo, Niger i Burundi. U odnosu na poslednjih 20 izdanja tog indeksa, baš na samom dnu lestvice bilo je minimalnih promena. Samo su Kuba Venecuela i Tanzanija u poslednjih pet godina, znatno napredovale.

Eva Jespersen

Eva Jespersen

Oko 60 odsto zemalja na dnu lestvice razvoja nemaju pristup čistoj vodi, milijarda i po ljudi širom sveta nema pristup električnoj energiji. Mnogi ljudi su višestruko pogođeni. „Misli se na ljude koji, zbog visokih cena hrane, ne mogu da sebi kupe pirinač, kukuruz, proso i koji istovremeno nemaju struju ni vodu“, kaže Erhard Epler, bivši nemački ministar za razvoj, koji je u Berlinu predstavio izveštaj UN o razvoju. Prognoze glase, povećanje rizika za prirodnu okolinu zbog globalnih klimatskih promena osetiće se naročito teško u subsaharskoj Africi 2050. godine.

Ekološki standardi retko gde zaživeli

Ekološki standardi su u Ustavu 120 zemalja, ali su retko gde zaživeli. Zaključak indeksa UN o razvoju za 2011. glasi: za to su potrebni novi izvori prihoda. Prilika da se do njih dođe nikada nije bila bolja, baš u jeku ekonomske krize, jer mnoge zemlje su za to da se uvede poseban porez na finansijske špekulacije. Ti novi prihodi bi mogli da odu u sektore kao što su ekologija, i socijalna pravda.

„Ako bi uzeli samo delić toga, samo 0,005 odsto, to bi donelo prihode od 40 milijardi američkih dolara. Ako to uporedimo sa 130 milijarde dolara zvanične razvojne pomoći, tih 40 milijardi bi zaista mnogo značilo“, kaže Eva Dežspersen iz Ujedinjenih nacija.

Autori: Rihard Fuhs, Berlin / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković