Članstvo u NATO – ko je sledeći? | Evropa | DW | 22.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Članstvo u NATO – ko je sledeći?

Vojnom savezu NATO pripadaju gotovo sve evropske države. Deset godina nakon poslednjeg velikog proširenja, još četiri zemlje čekaju na članstvo. Rusija na to gleda kritički.

Pre deset godina Severnoatlanski savez započeo je proces prijema u članstvo sedam država u istočnoj Evropi, koje su se Alijansi i zvanično pridružile 2004. godine. Na sastanku u Pragu 2002. tadašnji generalni sekretar NATO Džordž Robertson izjavio je da proširenje nije upereno protiv Rusije ili bilo koje druge zemlje. „NATO nikada nije bio ekskluzivna organizacija. Od početnih 12 država-osnivača, proširili smo se na 14, 15,16 članica. Godine 1999. bilo nas je 19 i vrata NATO su još uvek otvorena.“

Bivši generalni sekretar NATO Džordž Robertson (levo) u Pragu 2002. sa Gerhardom Šrederom (u sredini) i Vaclavom Havelom

Bivši generalni sekretar NATO Džordž Robertson (levo) u Pragu 2002. sa Gerhardom Šrederom (u sredini) i Vaclavom Havelom

Naime, 1999. primljene su prve tri zemlje koje su nekada pripadale Varšavskom paktu – Poljska, Češka i Mađarska. Varšavski pakt, vojni savez Istočnog bloka, pod vođstvom Sovjetskog saveza, tek što je nestao sa mape. „Početkom devedesetih nismo mogli ni u najluđim snovima da pretpostavimo da ćemo postati članica NATO“, rekao je pre deset godina premijer Estonije Sim Kalas na susretu u Pragu.

Vrata ostaju otvorena

Izjava Robertsona iz 2002, da su vrata NATO otvorena, potvrđena je na samit te organizacije 2008. u Bukureštu. Te godine šefovi država i vlada Alijanse ponudili su članstvo Ukrajini i Gruziji. „Gruzija će ući u NATO“, rekao je aktuelni generalni sekretar Anders Fog Rasmusen, pre samo nekoliko dana, prilikom posete novog gruzijskog predsednika vlade Bidzina Ivanišvilija štabu NATO u Briselu. „I dalje smo posvećeni vašoj transatlanskoj budućnosti. Ali članstvo zahteva više napora, i više reformi i saradnje između svih grana vlasti.“

Novoizabrani premijer Gruzije izjavio je da će učiniti sve što je potrebno za članstvo. Ivanišvili je u Briselu takođe rekao da želi da poboljša odnose sa Rusijom. Rusija i Gruzija oružano su se sukobile pre četiri godine oko spornih teritorija. Ruski ministar spoljnih poslova kritički gleda na put Gruzije ka NATO.

Rusija nema pravo da se buni

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov prilikom samita NATO-Rusija u aprilu ove godine u Briselu

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov prilikom samita NATO-Rusija u aprilu ove godine u Briselu

Rusija je sva proširenja NATO od 1990. godine dočekivala sa oštrijim ili blažim kritikama. Istovremeno, NATO i Rusija sklopili su specijalno partnerstvo. Uspostavljen je poseban samit „NATO-Rusija“. Tokom susreta u Pragu 2002. tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder je rekao: „Mislim da je veoma važno naglasiti da se oko procesa proširenja potpuno pošteno i otvoreno diskutuje sa Rusijom. Mislim da je to i očigledno kod mnogih razgovora i da će tako biti i u budućnosti.

„Rusija nema prava da odlučuje“, kaže predstavnik nemačkog parlamenta Karl Lamers u parlamentarnoj skupštini NATO. „Transparentnost i dijalog su karakteristika odnosa između NATO-a i Rusije, ali Rusija neće imati nikakvog prava da utiče na ishod odluke. Međutim, vidimo da se Rusija uvek protivila. Tu posebno mislim na baltičke države – Estoniju, Latviju, Letoniju. To nije vodilo nikuda“, rekao je Lamers za DW. „NATO odlučuje sam i za sebe.“ NATO parlamentarac Karl Lamers nastavlja rečima da Moskva mora da shvati da „NATO nije usmeren protiv Rusije, već da je njen partner u postizanju sigurnosti i stabilnosti u svetu“.

Ukrajina više ne želi pristup

Godine 2008. i Ukrajina je imala ambicije da se u nekom trenutku pridruži NATO, ali, nakon izbora proruski-orijentisanog predsednika Viktora Janukoviča, ti planovi su otkazani. „Pod trenutnim predsednikom, nema perspektive za ulaz u NATO“, kaže predstavnik nemačkog parlamenta i stručnjak za NATO Karl Lamers.

Ipak, postoji bliska saradnja, rekao je generalni sekretar Rasmusen na poslednjem formalnom sastanku sa ukrajinskim vlastima u proleće ove godine. Ukrajina je angažovana u misijama NATO, poput one u Avganistanu.

Hrvatski general Josip Lucić bio je prvi predstavnik te zemlje na samitu NATO u maju 2009. nakon prijema Hrvatske u Alijansu

Hrvatski general Josip Lucić bio je prvi predstavnik te zemlje na samitu NATO u maju 2009. nakon prijema Hrvatske u Alijansu

Tri kandidata sa zapadnog Balkana

Hrvatska i Albanija su postale članice NATO 2009, dugo pre eventualnog prijema u Evropsku uniju. Kriterijumi NATO su manje strogi nego oni za EU, ali sve članice NATO moraju da budu demokratske države sa civilnom kontrolom vojske. Pored toga, oružane snage moraju da zadovoljavaju određene standarde Alijanse. Ti standardi se sada uvode u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Još uvek se ne zna kada će doći do priključenja.

„Odluka kada će neka država biti primljena, zavisi od toga koliki napredak je ta država postigla. Moraju da zadovolje merila NATO. Njihov napredak se ocenjuje i tada se donosi odluka. Ne postoji konkretan datum ni za jednu od tih država“, kaže Karl Lamers za DW. Makedonija, u osnovi, već sada zadovoljava kriterijume, ali jedna članica NATO – Grčka, želi da ime Makedonija bude rezervisano za njenu severnu pokrajinu, pa je prijem Makedonije u NATO već godinama blokiran.

Slučaj Srbija

Protesti tokom konferencije NATO u Beogradu u junu 2011.

Protesti tokom konferencije NATO u Beogradu u junu 2011.

NATO je 1999. poveo rat protiv Srbije, da bi zaštitio stanovnike Kosova. Zbog toga su odnosi između Srbije i NATO relativno hladni. Srbija, za razliku od svih svojih suseda, ne želi da se pridruži. Srbiju niko ne može da prisili na to, niti to želi. „Veoma važan preduslov jeste da ljudi žele članstvo. To znači da moramo da imamo većinu stanovništva koje želi da se priključe NATO. Tu je sa tom državom (Srbijom) potrebno učiniti još mnogo toga.“

Za NATO je veoma važno da se u članstvo primaju države koje nemaju teritorijalne konflikte sa Savezom. Pre svega, mora se rešiti konflikt između Srbije i Kosova. Srbija, poput pojedinih država Evropske unije, ne priznaje nezavisnost Kosova. A na Kosovu su još uvek trupe NATO.

Autori: Bernd Rigert / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković