Članstvo Rusije u STO šansa za Nemačku | Politika | DW | 21.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Članstvo Rusije u STO šansa za Nemačku

Pregovori su trajali 18 godina: sada bi i Rusija trebalo da postane članica Svetske trgovinske organizacije. Evropska unija i pogotovo Nemačka, od pristupa Rusije STO očekuju bitno poboljšanje trgovinskih odnosa.

Nemački automobili su traženi u Rusiji. No, onaj ko želi da vozi Mercedesa, BMV ili Folksvagena, mora dobrano da odreši kesu. Prilikom uvoza novog automobila, na cenu treba dodati i carinu od 30%. Na uvoz polovnih automobila plaća se carina koja je još viša - 35%. Sve je smišljeno tako da za građane Rusije kupovina stranih automobila bude što skuplji i neatraktivniji poduhvat. Slična pravila važe i za mnoge druge proizvode.

To je protekcionizam, kaže Peter Balas, koji u Svetskoj trgovinskoj organizaciji zastupa interese Evropske unije. On kaže da Rusija od 2006. godine sistematski izoluje svoja tržišta. „Na bazi otvorenog Sporazuma o saradnji sa EU, Rusija je 2006. i 2007. uvela niz mera sa ciljem da zaštiti svoj agrarni sektor. Usledilo je podizanje izvoznih carina na drvo, a 2009. su uvedene i veoma visoke carine kao mera zaštite od krize - one važe i danas“, kaže Balas.

Symbolbild Russische Flagge mit WTO Logo

Očekuje se da će prošle godine dogovoreno članstvo, ruska Duma ratifikovati 23. jula

Balas ukazuje na statistike prema kojima su se investicije EU u Rusiji bitno smanjile, zbog trgovinskih, ali i birokratskih prepreka te veoma rasprostranjene korupcije. Proizvodni pogoni u Rusiji su zastareli, produktivnost je mala a infrastruktura loša. „Pristup Rusije STO je važan za obe strane. Rusija neće biti privlačan ekonomski partner dok stranim trgovinskim partnerima ne pruži sigurne i stabilne uslove kao i pravnu sigurnost. Pristup STO će doprineti pozitivnim promenama i doprineti modernizaciji ruske privrede“, zaključuje predstavnik EU u STO.

Prevelika očekivanja?

Modernizacija - to zvuči veoma dobro za nemačke graditelje mašina i fabričkih postrojenja. Već sada je Rusija za njih četvrto po značaju izvozno tržište. Ako se carine na industrijsku robu smanje sa 9.4 na 6,4 odsto, to će povećati obim trgovine - kako se nadaju. Obim trgovine Nemačke i Rusije je prošle godine iznosio 70 milijardi evra. Pristup Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji bi mogao da znači povećanje tog obima za dve milijarde godišnje. I nemački proizvođači automobila se nadaju da će trgovina oživeti posle postupnog smanjivanja carine na uvoz automobila na 15 odsto.

Hans-Joahim Henkel, koji je u Nemačkom ministarstvu privrede nadležan za spoljnu ekonomsku politiku, međutim, upozorava da ne treba gajiti prevelika očekivanja: „Sve to će uspeti samo ako se Rusija bude pridržavala pravila igre. Ali, tu ima povoda za zabrinutost, jer se u Rusiji trenutno vode intenzivne diskusije o mogućim protekcionističkim merama u različitim oblastima privrede. To ide od dažbina na rashodovanje stranih automobila pa sve do propisa prema kojima u poljoprivredne mašine moraju biti ugrađeni ruski delovi.“

Rusija zloupotrebljava prelazni period tako što gotovo svake nedelje donese poneki novi propis, kaže Peter Balas. Prema pravilima STO, to je ilegalno. Ali, ruska privreda se opire liberalizaciji trgovinskih odnosa, domaća preduzeća se pribojavaju strane konkurencije. Ruska vlada od pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji očekuje snižavanje sena u maloprodaji, što će potrošačima olakšati život i možda smanjiti nezadovoljstvo u narodu.

Autori: Sabine Kinkarc / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković