1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Četiri velika gradilišta Evropske unije

Evropska godina u 2013. godini ima mnoge ciljeve, pored ostalih i jačanje monetarne unije, ne bi li bila otpornija na krize. Različiti interesi, predlozi i oprečna mišljenja, već sada mogu puta čuti.

default

EU

U koliko god velikom iznosu da je bila odobrena pomoć za dužničke zemlje poput Grčke, još dugo nije rešen temeljni problem monetarne unije. U to nas je uverila 2012. Članice evrozone u ekonomskom pogledu sve više idu u različitim pravcima. Da li je evro, prestižni projekt evropske integracije zapravo konstrukcija sa greškom? I sam Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), indirektno je to priznao: "Pri konfiguraciji monetarne unije, koju imamo već deset godina i koja je u načelu važila kao održiva, pokazalo se da neće biti održiva ukoliko se ne preduzmu dalji koraci."

Nemačka je u tom procesu spasavanje evra zemlja koja je u centru pažnje. I kancelarka Angela Merkel je priznala da evro ima svojih mana i to pre svega kad je u reč o usklađivanju privredne moći novih članica evrozone sa starim. Merkel je istakla da postoji zajednička volja za opstankom evra kao zajedničke evropske valute i za njegovim jačanjem. "Takođe smatram da su zemlje članice, ali i cela Evropska unija, spremni na temeljne reforme", dodala je kancelarka.

Britanci se plaše za "finansijski London"

EU Gipfel in Brüssel Deutschland Angela Merkel Pressekonferenz

Angela Merkel

Četiri velika gradilišta na kojima se istovremeno gradi: regulisanje finansijskog tržišta, nadzor banaka sa ciljem stvaranja bankarske unije, budžetska disciplina i ekonomsko-politička koordinacija. Na planu regulisanja finansijskog tržišta, Evropska unija napreduje malim koracima, jer se pre svega Britanci plaše da bi mogla biti ugrožena uloga Londona, kao finansijskog centra, a time i britanska tržišna konkurencija. Nadzor banaka bi trebalo da bude realizovan do marta 2014.

Posebno problematično pitanje jeste budžetska disciplina. Pritom je upitno da li će i novi fiskalni pakt moći da unese disciplinu u evropske redove. Primera radi Francuska, koja za mnoge važi kao novi "bolesnik Evrope", nastoji pod vođstvom predsednika Fransoa Olandea da ublaži kriterijume. Od velikog značaja je hoće li Francuska i Italija ove godine uspeti da ostanu ispod granice od tri odsto budžetskog deficita. Dok se Olande zalaže za jačanje Evrope kroz veću solidarnost, Merkel govori o tome da i dalje predstoje teška vremena.

Suprotna stajališta između Severa i Juga dominiraće i novim pregovorima o višegodišnjem EU budžetu, koji su krajem 2012. propali.

Merkel hoće jako rukovodstvo Evropske unije

Van Rompuy PK beim EU Gipfel in Brüssel

Van Rompej

Posebno teški biće pregovori o četvrtom gradilištu. Do samita u junu Evropska unija želi da razjasniti kako da se smanje velike ekonomsko-političke razlike. Merkel smatra da to neće dugoročno funkcionisati bez promena evropskog sporazuma. Kancelarka smatra da bi zemlje članice u budućnosti trebalo još više kompetencija da predaju u ruke Evropske komisije, kako bi se mogla razviti u pravu „vladu Evropske unije“. Priznala je i da je unutar evropske porodice još poprilično usamljena sa takvim razmišljanjem. Ali ako do toga i dođe, nije reč o bliskoj budućnosti.

Predsednik Saveta EU Herman van Rompej uveren je da će u 2013. godini Evropa doživeti uspeh i bliskije sarađivati: "Šta će se dogoditi ako ne uspemo? Nikad ne odgovaram na hipotetička pitanja, zato što ćemo uspeti. Na kraju procesa ćemo ipak imati više Evrope, a ne manje. A krizu ćemo savladati korak po korak." Van Rompej je to rekao u junu mesecu, kad je kriza dostigla vrhunac. Utoliko radije on to sada ponavlja.

Autor: Kristof Hazelbah / Marina Martinović
Odg. urednik: Jakov Leon