1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Četiri jezika čuju gluvi, ćaknuti i nacionalisti

Srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski nisu četiri različita jezika. Ko želi da čuje razlike, često ima politički problem, ocenjuju vodeći bosanski lingvisti. Nažalost, jezik je često u službi politike.

Knjiga profesora Riđanovića

Knjiga profesora Riđanovića

„Svako normiranje jezika je glupost jer jezik postoji i funkcioniše zahvaljujući jezičkom genu. Svako petljanje u rad tog gena jednako je glupo kao i petljanje u rad gena koji, naprimer, upravlja funkcijom jetre ili slezine. To je jedan od razloga zašto je normiranje glupo, a drugi je taj što se proglasi jezičkih normativa jednostavno, ne primaju u narodu“, kaže Midhat Riđanović, profesor engleskog jezika i lingvistike, nešto kao enciklopedija Britanika koja se sama od sebe lista, tu pred vama.

Narod gradi jezik

Više od 60 godina on osluškuje i čita jezik svoje sredine. „Govor – običan, svakodnevni govor – je najkreativniji vid ljudske komunikacije. Govorom, na neki način, ulazite u mozak drugih ljudi. Ja ne tvrdim da svi ljudi govore na kreativan način, ali govorni jezik u sebi nosi potencijal koji nema nijedan drugi lingvistički medij. Vešte i darovite osobe taj potencijal mogu iskoristiti da stvore fantastične efekte“, kaže sarajevski lingvista i dodaje da je pojam „pravilnog“ u modernoj lingvistici izbačen.

„U svaki društveni segment se ide preko jezika, a svaki segment ima svoje specifičnosti. Naprimer, ako ne znate jezik podzemlja, jezik mafije – ne možete ući u podzemlje, ne možete postati mafija“, objašnjava profesor i naglašava da samo ono što je suprotno jezičkom osećanju, nije pravilno.

Zatim daje primjer: „Kad pričamo vic o Muji koga su pitali da li je čitao 'Na Drini ćupriju', mi ćemo obavezno Mujin odgovor citirati riječima: 'Šta ba ćit'o, hod'o po njoj'. Ako biste ovo preveli na 'književni jezik' pa rekli: 'Ne samo čitao nego i hodao po njoj', vic bi izgubio ono što je u njemu najsmešnije. Ili, zar je išta bolje reći za nešto što se dobro prodaje, nego: 'Ide k'o halva?' Došlo je do prave revolucije u lingvistici, koja je totalno nepoznata ovde“, kaže Riđanović.

Kojim se jezikom govori u Bosni?

Midhat Riđanović

Midhat Riđanović

Na pitanje, kojim jezikom se govori u BiH, Riđanović odgovara: „Ne vodite psa veterinaru da mu nadene ime, pa nećete ni lingvisti dovesti jezik da mu nadene ime. Ime jezika nema veze sa suštinom. On je jedan, mnogo više jedan nego britanski i američki engleski. Često sam bio svedok nesporazuma između Britanaca i Amerikanaca“, smatra ovaj lingvista i nastavlja:

„Ime ne bira lingvista, jer nema pravo na to. Meni bi bilo logično, pošto se govori na teritoriji Bosne, da se zove 'bosanski'. Naziv 'Hercegovina' dodali su nam okupatori, prvo Turska, a zatim i Austrija. Iako sam Hercegovac, ja taj deo naziva zemlje – odbacujem. Ovo je zemlja Bosna u kojoj žive Bosanci koji govore bosanski jezik“, kaže Riđanović i dodaje da se u jezičkoj nauci smatra da ljudi koji se bez teškoća sporazumevaju, govore jedan jezik.

Prema tome, današnji srpski, bosanski, crnogorski, hrvatski čine jedan jezik sa četiri naziva. „Ko god tvrdi da su u pitanju četiri razna jezika, ili je gluv, ili ćaknut, ili – što je gore nego biti gluv i ćaknut – ekstremni nacionalista“, kaže poznati bosanski lingvista.

Samo se političari „ne razumeju“