1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Četiri decenije srpske pravoslavne eparhije

U Diseldorfu je proslavljena četrdeseta godišnjica osnivanja srpske pravoslavne eparhije za Srednju Evropu. Prvi vladika srpske eparhije bio je Lavrentije Trifunović.

default

Hram Svetog Save u Beogradu

On ima 75 godina i oči mu sijaju kada priča o 40 godina srpske pravoslavne eparhije. Da nije bilo takvog entuzijazma ta eparhija ne bi mogla da opstane. Inicijativa je morala da dođe odozdo. On se zove Saša Stanić, sin je sveštenika iz uže Srbije i zubar u penziji. Seća se koliko je teško bilo u početku. „U to vreme 1969. godine, kad je to sve počinjalo, problem je bio taj što smo mi imali aktivnu političku emigraciju i imali smo gastarbajtere. To je bilo podeljeno - jedan se plašio drugoga itd. Samo onaj ko se nije bojao represalija i problema bio je u crkvi. Ali to ipak nije dovelo do toga da se crkva raziđe. Početak je, dakle bio dobar što se tiče samog pristupa ljudi. Naravno, nosilac srpskog pravoslavlja je emigracija.”

Der Patriarch Pavle zelebriert Weihnachten in Serbien

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle

Srpska pravoslavna crkva opstala je zahvaljujući ljudima i zato ih je mnogo bilo i na proslavi godišnjice eparhije – veliki broj njih visokog ranga. Na početku je služena takozvana Doksologija, povodom 40 godina eparhije. Da bi svi mogli da prate, Doksologija je služena i na nemačkom jeziku. Prisustvovao je ministar za integraciju nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet koji ukazuje na dobre rezultate integracije jer danas 60 odsto Srba ima nemačko državljanstvo. „Ljudi koji dolaze iz Srpske pravoslavne crkve većinom su sa diplomama i oni to sada prenose i na svoju decu. Ovde ima profesora fakulteta i viših škola, zanatskih stručnjaka, visokoobrazovanih ljudi. Utoliko je to posebna zasluga prve generacije migranata što su to preneli i na svoju decu.“

Doprinos SPC-a

Prvi vladika srpske eparhije Lavrentije Trifunović zaslužan je za dobre odnose sa evangelističkom i katoličkom crkvom kao i sa državnim organima. Na taj duh pomirenja sa Nemačkom ukazuje i bivši koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Bodo Hombah: „Lepo je to, a to je već i ministar naglasio, što je deo službe bio na nemačkom jeziku. Kada bi to bilo tako u svim religijama, onda bi to bio veliki korak za integraciju svih stranaca u Nemačkoj. Doprinos Srpske pravoslavne crkve je dobar primer rada na integraciji u društvo i suživotu.”

Humanitarni rad Srpske crkve

Mnogo toga i dobrog i lošeg bilo je tokom 40 godina postojanja srpske crkve. Rad crkve se, kako kažu ljudi, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, u velikoj meri promenio. Iako razlog za to nije bio dobar, rezultati ipak jesu. Humanitarni rad postao je jedna od najvažnijih aktivnosti.

Iako ne baš najstabilnije, Srpska crkva sada je stala na svoje noge. To ipak ne znači da se ona udaljila od nemačkog društva, ukazuje intendant Dojče velea Erik Beterman: „Na osnovu onoga što sam ovde u Nemačkoj i video i doživeo, i na osnovu razgovora sa ovim ljudima, smatram da oni nisu više, kao to je to ranije bilo, migranti. Mogu da kažem da su oni već deo ovog društva i da obogaćuju nemačku kulturu.“


Autor: Karol Lupu / Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović

  • Datum 13.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HpJj
  • Datum 13.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HpJj