1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Čekajući Mladića i pregovore sa Prištinom

Presek stanja srpskog puta ka Evropskoj uniji mogao bi se sažeti u dve rečenice: za siguran dalji napredak je potrebno hapšenje Mladića. Priznavanje Kosova nije uslov, ali napredak u pregovorima ne bi bio na odmet.

Dve kočnice na putu ka EU

Dve kočnice na putu ka EU

Kada 25. oktobra za stolom u Luksemburgu bude sedelo 27 ministara spoljnih poslova Evropske unije, oči Beograda će biti uprte samo u – holandskog. Politika EU da se sve odluke donose isključivo konsenzusom je više puta omogućila Holanđanima da blokiraju korake Srbije na evropskom putu, a i sada su jedino oni protiv prosleđivanja kandidature Srbije za članstvo Evropskoj komisiji.

„26 od 27 zemalja EU želi da 25. oktobra u Luksemburgu bude prosleđena kandidatura Srbije Komisiji na razmatranje. Naša delegacija će biti prisutna i mi ćemo se boriti do poslednjeg trenutka“, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić: „Mislim da su sa Holanđanima stvari jasne. Oni imaju jedan uslov, ukoliko on bude ispunjen, oni su nam rekli da će oni biti prva zemlja koja će podržati proširenje EU.“

Bramerc ponovio staru priču

Izlaganje glavnog haškog tužioca Serža Bramerca u Odboru holandskog parlamenta nije mnogo pomoglo Srbiji. Bramerc je po ko zna koji put ponovio slične rečenice: Srbija se trudi, sarađuje na svim poljima, ima političke volje, ali tu su operativni zastoji, Mladić i Hadžić su u dometu srpskih vlasti i tako dalje. Na direktno pitanje holandskih parlamentaraca: da li su sadašnji napori Srbije dovoljni da zemlja postane kandidat za EU, Bramerc je u svom stilu govorio da „ne donosi političke odluke“.

Flash-Galerie Karadzic und Mladic - Schlüsselfiguren für Srebrenica Bosnien

Tako je status kvo zadržan što ne može da raduje Rasima Ljajića, predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim sudom. Jer, kaže Ljajić, šta god Srbija radila – Bramercu se više veruje. Srbija je učinila sve što je od nje traženo, dostavila svu moguću dokumentaciju što bi, smatra Ljajić, trebalo da bude dovoljno: „Ako to nisu dokazi da smo potpuno spremni i otvoreni za svaki vid saradnje, ne znam šta još da uradimo. Jedino da odemo u Hag, da se tamo zatvorimo i kažemo: ‘Evo, mi ćemo biti ovde dok Mladić ne bude uhapšen’“, rekao je Ljajić za novosadski Dnevnik.

Još jedna stvar, koja je manje-više poznata i od ranije, postala je kristalno jasna posle Bramercovog izlaganja. Naime, tužilac je rekao da je „posebno bitno“ hapšenje Mladića i tako potvrdio razliku u značaju dva begunca. Kako su komentarisali neki analitičari u Srbiji, ako Mladić bude uhapšen – na Hadžića će se i zaboraviti. Ako Hadžić bude prvi uhapšen – to možda ništa neće značiti.

Kosovo može da bude kočnica?

Istovremeno sa haškim peripetijama Srbiju čekaju i one zamršenije: pregovori sa Prištinom za koje se još ne zna ni kada će ih biti, ni u kom obliku, ni ko će pregovarati, a ni o čemu. Dok ministar policije Dačić ponavlja da bi svaki razgovor Beograda i Prištine na neki način bio skopčan sa statusom Kosova, predsednik Tadić podržava ideju da te razgovore vode eksperti i da u njima ne bude primesa politike. Zvanična Priština, naravno, neće ni da čuje za pregovore o statusu.

Za sada priznanje Kosova i pominjani „dobrosusedski odnosi u regionu“ nisu Srbiji nametani kao uslov evropskih integracija, ali je nekih naznaka bilo. Tako su, recimo, poslanici nemačkog Bundestaga listom tražili da pre početka pregovora sa Srbijom o članstvu u EU dođe do vidnih pomaka u pregovorima Beograda i Prištine.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je više puta ponavljao da niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo, te da i pet članica EU nije priznalo nezavisnost. Razmišljanja nekih drugih evropskih diplomata najbolje simboliše izjava Albera Roana koji je sa Ahtisarijem radio na planu za Kosovo: „Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Srbi shvataju da je Kosovo nezavisno i da nema povratka. I da to nije loše za Srbiju – Kosovo bi bilo velik politički i ekonomski teret i budućnost može biti samo da Kosovo postane prijatelj Srbije“, rekao je nedavno Roan u intervjuu za Dojče vele.

Vašingtonske „snažne podrške“

Hilari Klinton

Hilari Klinton

Itekako bitan je i stav Vašingtona koji nema zvanično glas u Briselu, ali ima uticaj. Stavove američke administracije preneće ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton koja stiže u posetu regionu, a u ponedeljak boravi u Beogradu. Ona će „snažno podržati“ put Srbije ka EU, kako je rekao njen zamenik Džejms Stajnberg. Onda će boraviti i u Prištini gde će „snažno podržati“ kosovsku nezavisnost. „Snažna podrška“ neće izostati ni pregovorima Beograda i Prištine koji, kažu u Beloj kući, moraju biti strogo „tehnički“.

nr/nb/dw/beta/dnevnik/b92

  • Datum 10.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PaSm
  • Datum 10.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PaSm