1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Čak ni veliki više ne mogu sami!

Nemački dnevni listovi uglavnom se bave povezivanjem Dajmlera, Renoa i Nisana, obeležavanjem godišnjice ubistva Poljaka u Katinjskoj šumi, kao i potpisivanjem sporazuma SAD i Rusije o nuklearnom razoružanju.

default

Nova veza za bolju budućnost

Povodom povezivanja Dajmlera, Renoa i Nisana koje treba da ojača njihovu ponudu malih, štedljivih vozila, list Fraje prese piše:

„Evropska automobilska industrija je u dubokoj strukturnoj krizi. Istina, tržište se iznenađujuće brzo oporavilo, ali rast prodaje preselio se u Aziju. Dok su u Evropi i Severnoj Americi tržišta manje-više zasićena i žive još od prodaje rezervnih delova, Kina i Indija grabe velikim koracima napred. O kakvim je potencijalima reč najbolje pokazuju brojke – u 15 najznačajnijih članica EU sa 391 milionom stanovnika na hiljadu stanovnika ima 591 automobil. U Kini hiljadu stanovnika ima samo 21 automobil, u Indiji je 11 automobila na hiljadu stanovnika. Obe zemlje imaju zajedno dve i po milijarde stanovnika. Ti brojevi najbolje pokazuju kakve su mogućnosti prodaje samo na ta dva tržišta.

Za evropsku automobilsku industriju to znači suštinsku preorijentaciju – ona mora da nađe novu koncepciju za Aziju, a da pri tom ne izneveri stare kupce u najrazvijenijim zemljama. U velikim metropolama Azije na ceni će biti električni automobili, ako ništa drugo zbog velikog zagađenja. To iziskuje velika ulaganja u razvoj novih modela, motora i materijala – put ka električnom automobilu je skup i tu bi trebalo tražiti razloge za saradnju Dajmlera sa Renoom i Nisanom. Čak ni veliki i solidni koncerni više ne mogu sami da snose troškove razvoja i spas traže u saradnji sa drugim fabrikama automobila“, piše „Fraje prese“.

U rusko-poljskim odnosima sve po starom?

Povodom jučerašnjeg obeležavanja godišnjice ubistva četiri hiljade poljskih oficira i intelektualaca u Katinjskoj šumi, kojoj su prisustvovali predsednici vlada dveju zemalja Donald Tusk i Vladimir Putin, list Berliner cajtung piše:

„Potomci žrtava želeli bi da znaju punu istinu o zločinu. Oni žele uvid u sve dokumente, ali tu želju Putin nije ispunio. Uprkos najavama iz Moskve ruski premijer na mestu zločina nije otvorio novo poglavlje u rasvetljavanju zločina. Pa ipak, zajedničko odavanje pošte predstavlja pomak u rusko-poljskim odnosima. Putin, kome se zameralo da veliča Staljina, sasvim jasno je govorio o sramoti i mrtvima po njegovom naređenju“, piše „Berliner cajtung“.

Obamine akrobatske veštine

Povodom potpisivanja sporazuma SAD i Rusije o nuklearnom razoružanju list Berliner cajtung piše:

„Američki predsednik mora biti pravi akrobata – potrebna mu je saradnja Rusije za nove korake na putu razoružanja ukoliko želi da obećanja o smanjivanju američkih nuklearnih arsenala postanu stvarnost. Osim toga, potrebna mu je saradnja Kine kako bi uveo sankcije zemljama koje nastoje da naprave nuklearno oružje. Istovremeno, kod kuće mora da obezbedi većinu u Predstavničkom domu i Senatu za sve korake na putu razoružanja za koje su potrebni zakoni i ugovori. Već iduće nedelje, kada se na nuklearnom sastanku na vrhu okupe državnici iz četrdesetak zemalja, videće se kako će Obama izaći na kraj sa tim izazovima“, piše „Berliner cajtung“.

List Veclarer noje cajtung o istoj temi piše:

„Mnogi u mirovnom pokretu očekivali su više od Obame. Ali, ko se seti situacije pre trideset godina mora da prizna da tada niko nije mogao da zamisli američkog predsednika koji bi izjavio da želi svet bez atomskog oružja. Danas mir u svetu više ne ugrožavaju dve supersile, nego mule u Iranu, komunisti u Severnoj Koreji ili teroristi koje ne može da zaplaši ni atomska bomba. Onima koji su 1983. bili očajni, Obamina politika uliva nadu da ćemo jednog dana prevazići i tu opasnost novog doba“, piše „Veclarer noje cajtung“.

Karzaijeva hladna računica

Povodom optužbi avganistanskog predsednika Hamida Karzaija da je Zapad umešan u falsifikovanje rezultata predsedničkih izbora i da je potrebna saglasnost plemenskih starešina za planiranu ofanzivu na Kandahar, koji je uporište talibana, list Nojes Dojčland piše:

„Kako ti meni, tako ja tebi, kaže se u Americi. Dakle, da li je to samo odgovor Karzaija na kritike sa Zapada zbog očajnog stanja avganistanskih snaga bezbednosti, te da čini premalo u borbi protiv korupcije ili gajenja maka? Ne, u pozadini Karzaijevih napada nije samo povređena sujeta. Avganistanski predsednik odavno razmišlja o vremenu posle povlačenja NATO i želi da se oslobodi imidža marionete Zapada i obezbedi kako sopstveni politički opstanak, tako i privilegije svog klana. U ovom slučaju reč je o hladnoj računici“, piše „Nojes Dojčland“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 08.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mpt1
  • Datum 08.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Mpt1